Najozbiljniji test za Putina

Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se naciji povodom nacrta zakona o promenama u penzijskom sistemu i predložio ublažavanje planiranih promena.

Reforma penzijskog sistema predstavlja jedan od najvećih testova za ruskog predsednika i vladu, zbog čega su nekoliko puta održani protesti nezadovoljnih građana širom zemlje kojima je prisustvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Putin je u televizijskom obraćanju istakao da je pogrešno što je predloženo da se starosna granica za penziju za žene poveća za osam, dok je za muškarce to pet godina.

- Starosna granica za penzionisanje za žene ne bi trebalo da se povećava više nego za muškarce. Zato smatram da je neophodno da se starosna granica predložena nacrtom zakona za žene smanji sa osam na pet godina - rekao je Putin na početku svog obraćanja.

Ruski predsednik je dodao da bez reformi, penzije u budućnosti neće imati vrednost, kao i da penzioni sistem ne može da zavisi od nafte i drugih međunarodnih tržišta.

- Ako ne budemo preduzeli mere, nećemo moći da uštedimo prihode penzijskog sistema, što znači prihode sadašnjih i budućih penzionera… Oni će gubiti vrednost - objasnio je Putin i dodao da je vlada u Moskvi razmatrala i druge moguće scenarije za rešavanje pro- blema, ali su oni, kako je naglasio „u najboljem slučaju krpili rupe“.

Putin je, takođe, rekao da će žene sa troje dece imati pravo na državnu penziju kada napune 57 godina, dok bi za žene sa četvoro i najmanje petoro dece starosna granica za penziju bila 56 i 50 godina. Prema prvobitno predloženom zakonu, starosna granica bila bi pomerena sa 60 na 65 godina za muškarce i sa 55 na 63 godine za žene do 2034. godine.

Inače, ruski predsednik je po prvi put govorio o reformi penzionog sistema nakon strategije Kremlja da samog Putina distancira od reformi, i da svu odgovornost prenese na vladu premijera Dmitri-

ja Medvedeva i vladajuću stranku.

Anketa koju je ovog meseca sproveo centar „Levada“navodi da je oko 90 odsto Rusa protiv reforme. Kao što je i bilo očekivano, nezadovoljstvo naroda se pretvorilo u sve slabiju podršku Medvedevu, njegovoj vladi i Jedinstvenoj Rusiji. Podrška Medvedevu je pala sa 42 odsto, kolika je bila u aprilu, na 31 odsto, a podrška partiji sa 43 na 33 odsto. Uprkos planu Kremlja da udalji Putina od projekta, i njegov rejting je doživeo pad sa 79 odsto, koliko je iznosio u aprilu, na sadašnji 67 odsto.

Ovo je prva velika ekonomska inicijativa ruskog predsednika u njegovom četvrtom mandatu koja bi možda mogla da dovede do propasti ruske vlade. Rusija već duže vreme oseća velike posledice zbog nametnutih međunarodnih sankcija, ali i činjenice da uveliko zavisi od izvoza energenata, čija cena sve više pada.

“PutINe, Ne dIraj Naše PeNzIje“, bIla je jedNa od Parola Na ProtestIma u moskvI Glavni cilj planirane reforme je osiguranje stabilnosti penzionog sistema i te promene treba da omoguće njihov stabilan rast