Nemci zaziru zbog Bosne, Makedonije i Ukrajine
Nemačka s velikim oprezom prilazi ideji razgraničenja kao rešenja kosovskog problema zbog bojazni da bi takvo rešenje moglo da posluži kao primer za destabilizaciju država Zapadnog Balkana, pre svih Makedonije i Bosne i Hercegovine, ali i Ukrajine i Gruzi
Otud i prvobitan stav kancelarke Agele Merkel “da nema novih granica na Zapadnom Balkanu”, ocenjuju sagovornici „Blica“, koji je u međuvremenu malo smekšao, do toga da Merkel i Donald Tramp kažu da podržavaju sve “razgovore koje će dovesti do rešavanja problema”. I EU je imala isti otklon, ali se na osnovu poslednjih izjava iz Brisela zaključuje da će prihvatiti dogovor Beograda i Prištine u slučaju da on bude skrojen samo za ovaj slučaj, a ne presedan. Baš to je nedavno poručio evropski komesar Johanes Han.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije objašnjava za „Blic“u čemu je suština otklona Berlina.
- Jedan od strahova Nemačke jeste da bi došlo do domino-efekta, a nestabilnost proširena na Zapadni Balkan, ali i Ukrajinu. Bojazan je da bi Makedonija, uz probuđene težnje Albanaca, mogla da se raspadne, ali i da bi Republika Srpska mogla da proglasi nezavisnost
od BiH. Možda je još veći strah zbog Ukrajine, jer bi dominoefekat mogao da znači validiranje odvajanja Krima, ali i da bi konflikt u Donbasu mogao da rezultira rasparčavanjem Ukrajine. Sve to bi uticalo na ionako poljuljanu EU, koja treba i sama sobom da se pozabavi - kaže Gajić.
Da je pogrešno odustati od podele Kosova kao rešenja, ako strane mogu da se slože, ocenio je Timoti Les, direktor organizacije “Nova Evropa” i rukovodilac istraživačkog projekta “New Intermarium” Univerziteta Kembridž.
- SAD su konačno prihvatile takvu logiku, a isto bi trebalo da urade i ostali. Bilo je krajnje vreme. Kosovo je već skoro 20 godina u vakuumu koji izaziva nestabilnost. A sve pokušaje rešavanja problema konstantno je osujećivalo uporno insistiranje Zapada, a
naročito SAD, da spreči jedinu stvar za koju je Srbija tvrdila da bi mogla da prihvati kao zamenu za priznavanje otpadničke države - enklavu na severu Kosova, u kojoj Srbi čine većinu - smatra Les.
O rešavanju odnosa Beograda i Prištine biće reči i u sledećoj rundi dijaloga zakazanoj za 7. septembar u Briselu, a generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić oznaku Evropske unije “hitno” za postizanje dogovora, tumači kao želju da se do rešenja problema dođe već do kraja ove godine.
- U prvobitnom nacrtu Strategije proširenja EU stajalo je da bi Beograd i Priština trebalo da dođu do pravno obavezujućeg sporazuma do kraja 2019, ali je u finalnom tekstu taj rok sklonjen i stavljena je samo odrednica “hitno”.
EVROPSKA UNIJA ŽELI REŠENJE PROBLEMA VEĆ DO KRAJA GODINE, KAŽE SUZANA GRUBJEŠIĆ
Svedoci smo da je dijalog nastavljen, da je ubrzan i da se sve više govori o konkretnim rešenjima - korekcija, demarkacija, razgraničenje, nerazgraničenje - ti termini uvedeni su u javni diskurs, više nisu tabu. Da li će se rešenje koje dve strane dogovore, a velike sile aminuju, pronaći do kraja godine ili na proleće, ostaje da se vidi - rekla je Grubješićeva.