Evropa vraća obavezni vojni rok
Posle Hladnog rata većina evropskih zemalja ukinula je vojnu obavezu, a sada pojedine razmatraju vraćanje institucije koja je ojačala oružane snage.
„Uskoro ćemo ponovo morati intenzivno da se pozabavimo pitanjem vojne obaveze“, izjavio je Anegret Kamo-Karenbauer, generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Nemačke i na taj način podstakla burnu raspravu.
Nemačka je pre sedam godina ukinula vojnu obavezu, pa je poslednjih godina samo jedna trećina mladih završavala vojnu obuku, a trećina je izabrala civilno služenje. U situaciji kada oružane snage Bundesvera muku muče s regrutovanjem profesionalnih vojnika, predlog sekretarke Karenbauer nimalo ne iznenađuje, piše „Volstrit džornal“.
Švedska i Litvanija uvele su selektivnu vojnu obavezu, Norveška je proširila selektivnu vojnu obavezu na žene, a francuski predsednik Emanuel Makron planira novi oblik vojne obaveze koji obuhvata civilni i vojni segment.
„Država sa brojnom vojskom je bitna, ali je mnogo hitnije to da se ljudi što pre osposobe da se efikasno suoče sa teškoćama“, ocenjuje u listu „Volstrit džornal“Elizabet Bro, sa Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost združenih snaga Velike Britanije.
Ukoliko bi neka država odlučila da napadne drugu sajber ili konvencionalnim sredstvima, stanovništvo bi moralo da preživi nekoliko dana bez struje i pristupa životnim namirnicima, a pomenute veštine pomogle bi stanovništvu i u slučaju prirodne katastrofe. Međutim, građani se sada uglavnom oslanjaju na pomoć vlade. „Veliki deo štete izazvane uraganom „Katrina“u Nju Orleansu nastao je kao posledica činjenice da su ljudi čekali da im vlast pritekne u pomoć. Ciklon „Gudrun”, koji je pogodio jug Švedske 2005, ostavio je gotovo pola miliona ljudi bez struje. Zamislite koliko bi bilo korisno kada bi građani bili obučeni za hitne slučajeve“, kaže Elizabet Bro i dodaje:
„Na vladi bi, naravno, bilo da odigra glavnu ulogu u jačanju nacionalne izdržljivosti, na primer tako što bi tinejdžeri, umesto da rade u restoranima brze hrane ili prolaze skraćenu vojnu obuku, jedno leto posvetili obuci u snalaženju u krizi bilo koje vrste. Sigurno bi im bilo zanimljivo da uče veštine preživljavanja, ali to bi, istovremeno, bila i prilika da se upoznaju s tinejdžerima iz drugačijih sredina“.