„Neću sliku na spomeniku, ni čitulju u dvorištu škole“
Tuga i šok u niškom selu Popovac: tinejdžerka I. S. (17) nađena je obešena u dvorištu porodične kuće, a u njenoj sobi policija je našla oproštajno pismo.
Telo maloletne I. S., koja je imala nepunih 17 godina, pronađeno je juče oko četiri časa iza ponoći u dvorištu iza porodične kuće obešeno o granu oraha.
Nestanak devojčice prijavljen je iste noći, dva časa ranije, a prema prvim informacijama u pitanju je samoubistvo. Ipak, o mogućem motivu ove za Popovac nezapamćene tragedije za sada se ne zna mogo.
Prema dostupnim informacijama, devojka je kobne noći sama izašla iz kuće, prethodno rekavši roditeljima da ide da se vidi sa društvom, ali uz obećanje da će se vratiti do ponoći. No, pošto se do tada nije pojavila u kući, a nije se javljala na mobilnii telefon, njen otac je otišao u policiju da prijavi nestanak. Oko dva sata iza ponoći je to i učinio. Po povratku kući u Popovac, šokiran je zastao u dvorištu porodične kuće kada je shvatio da je ugledao ćerku obešenu o granu oraha, oko 30 metara od ulaza u svoj dom.
Meštani Popovca kažu da je I. S. bila fina i tiha devojka, ali da je upadljivo bilo to što se čudno oblačila. Često je, tvrde, nosila crnu odeću, baš kao i te noći kada je poslednji put otišla iz kuće.
- Odudarala je na neki način od većine svojih vršnjaka po garderobi i muzici koju je slušala. To je neka vrsta muzike sa jakim ritmovima za koju bi moglo da se kaže da zvuči destruktivno. Crtala je čudne slike koje je kačila na zidu u svojoj sobi koji je bio okrečen u crno, dok su ostali zidovi bili u svetlijoj boji. Na crtežima su takođe bili nekako mračni motivi. Na jednoj slici je bilo nacrtano dvoje dece obešene o drvo. Na slikama su neka lica bez očiju, kao maske, rogovi nalik đavolskim - kaže naš izvor.
Roditelji devojke nisu pridavali pažnje tim crtežima, jer je I. S. bila izrazito kreativna, pa su smatrali da je to na neki način izraz njene kreativnosti. Ona, s druge strane, ničim ranije nije nagoveštavala da bi mogla nešto slično da uradi, kažu upućeni.
Kako nezvanično saznajemo, posle pronalaska njenog beživotnog tela, u sobi tinejdžerke pronađeno je i jedno pismo koje je bilo iscepano: za njega inspektori veruju da predstavlja poslednju poruku nesrećne devojke. Ipak, njegova se sadržina ne zna još uvek. Istražni organi će probati da ga sastave i utvrde da li se radi o oproštajnom pismu.
Nađene su i dve cedulje, na kojima su ostavljene poruke u kojima se navodi da joj je poslednja želja nadgrobni spomenik bez slike, kao i da se u školskom dvorištu škole koju je pohađala ne ostavljaju umrlice.
U Popovcu su svi potreseni tragedijom, jer porodicu stradale tinejdžerke znaju kao čestitu i dobru.
- Malo je bila čudna, ali je bila dobro dete. U zadnje vreme kada sam je viđao išla je sa glavom pognutom ka zemlji, kao de je nešto tišti. Nikom nije ni na kraj pameti bilo da se nešto ovako može desiti. Ne dao Bog nikome kažu Popovčani.
U porodici nastradale I. S. nisu želeli razgovor sa novinarima. Reportera „Blica“ispratili su sa kućnog praga bez ijedne reči o užasnoj tragediji.
I. S. meštani Popovca opisuju kao čudnu devojku, ali dobru i lepo vaspitanu. Poslednjih dana pred smrt uočili su da izgleda kao da je nešto tišti