Kadrovi SPS dokrajčili nekadašnjeg giganta
Srbija je pokazala da je u njoj sve moguće, pa čak i da država za prodaju nekadašnjeg farmaceutskog diva “Galenike”, koji je pokrivao 60 odsto tržišta SFRJ, traži samo jedan evro, koliko košta pakovanje “andola”.
Doduše, brazilska kompanija EMS S. A. je bila velikodušna pa je prošle godine dala 16 miliona evra, iako je „Galenika“svedena na nivo patuljka koji pokriva samo šest odsto proizvodnje na tržištu Srbije. Stranci bi rekli da je ovakav sunovrat nemoguć i da bi čak i da je raspisan tender za sistematsko uništavanje teško bilo moguće naći nekoga ko bi „Galeniku“ovoliko upropastio. Ali srpska partijska oligarhija uspela je da za desetak godina opustoši kasu Zemunaca, a napuni svoje, ali i kase mnogih svojih članova.
Da li će sa novim vlasnikom „Galenika“bar delimično uspeti da se vrati na staru slavu, kada je zarađivala čak 200 miliona dolara od izvoza, nešto manje od onoga što danas ostvare sve farmaceutske fabrike u Srbiji zajedno.
Pre prošlogodišnjeg, poslednjeg poziva za prodaju, njeni dugovi su narasli na blizu 200 miliona evra. Da bi privukla kupce država je svoja potraživanja od blizu 15 milijardi konvertovala u kapital. Budućem vlasniku je u amanet ostalo 25 miliona evra da isplati poverioce.
ARBITRAŽA
Kratka istorija propadanja „Galenike“pravi je primer partijske eutanazije. Eksperimenti su počeli još davne 1991. godine, kada ju je kupio milioner Milan Panić. Za tri četvrtine kompanije je dao 270 miliona dolara, 50 u kešu, a 220 miliona dolara kroz tehnologiju. Ipak, ona 1999. ponovo postaje državno preduzeće jer Privredni sud donosi rešenje prema kojem državni udeo narasta na skoro dve trećine. Razlog je bio što Panić nije doneo obećanih 220 miliona dolara. Potporu za podržavljenje dale su i nove vlasti DOS-a, ali i presuda u korist Srbije, koju je donela 2004. godine međunarodna arbitraža, kojom država dobija celu fabriku u vlasništvo, uz obavezu da bivšem premijeru SRJ vrati uloženih 50 miliona. To je i urađeno i „Galenika“pod državnim skutima ostaje sve do novembra 2017.
Godinu dana posle 5. oktobra u “Galeniku” se vraća Dušan Mitević, a nakon toga za generalnog direktora dolazi Dragan Stipčić, koga u maju 2005. zamenjuje Aleksandar Pravdić (DSS). Uprkos čaršijskim osporavanjima, on je uspeo da je održi na nogama i čak, uz kredit od 46,3 miliona evra, sa italijanskom kompanijom IMA potpiše ugovor o izgradnji fabrike čvrstih farmaceutskih preparata. Svoj mandat završava novembra 2008. i na računima “Galenike” ostavlja 32 miliona evra.
POSAO ZA 800
Nakon toga dolaze kadar SPS, primena patenta “uništi pa prodaj” i sunovrat „Galenike“. U celom tom galimatijasu nije nevina ni Demokratska stranka, ali ipak primat pripada ljudima iz tima Ivice Dačića. Njegov kadar, Nenad Ognjanović, preuzima upravu u novembru 2008, a druga partijska uzdanica Dejan Backović, Upravni odbor. Oni već do kraja godine potpisuju garanciju za kredit preduzeću “Velefarm” u AIK banci od pet miliona evra. Zapošljavaju i 800 članova stranke
pa se njihova vladavina karakteriše kao “zlatni period” partijskog čerupanja, tvrde mali akcionari.
- Rabati trgovcima su stalno podizani, čak i naknadno isplaćivani. Dok je garantovala za kredite “Velefarmu” i povezanim firmama “Velefarm proleku” i “BG farmu” od 38 miliona evra, “Galenika” se zaduživala kratkoročnim kreditima. Dugovi ubrzo dostižu sumu od 130 miliona evra. SPS je iz „Galenike“na raznorazne načine izvlačio novac i trpao u svoju kasu. Primer 12 sklulptura koje su plaćene dva miliona evra je vrhunac pljačkanja - kažu mali akcionari.
HAPŠENJE DIREKTORA Jedan od ministara iz vlade Mirka Cvetkovića tvrdi da je bilo pokušaja da se u to vreme firma privatizuje, ali su socijalisti sve blokirali.
- Početkom 2009. u jednom hotelu u okolini Beograda rukovodstvo SPS-a ceo dan je kovalo plan kako da osujeti privatizaciju. Dva-tri kupca su bila spremna da plate oko 100 miliona evra, ali tender je propao. Tadašnji ministar Dinkić je tražio 200 miliona evra, tvrdeći da Srbija može sama da razvije farmaceutiku - kaže ovaj bivši ministar.
Kada se uvidelo da je potencijal za krađu iscrpljen, Ognjanović je smenjen 2011, da bi u maju 2013. bio uhapšen zbog sumnje u malverzacije. On i još 12 saradnika osumnjičeni su da su preplaćivali sirovine i “Galeniku” oštetili za 34 miliona evra. Nakon toga, vlast pokušava da sreči cunami i postavlja na čelo uprave Živorada Novakovića iz kompanije. Mali akcionari
RUKOVODSTVO SPS JE 2009. U JEDNOM MOTELU KOVALO PLAN KAKO DA OSUJETI PRIVATIZACIJU
tvrde da je on preokrenuo situaciju, a “Galenika” povećala proizvodnju za 30 procenata.
- “Galenika” je zaradila 2014. skoro 350 miliona dinara, a smanjen je i broj zaposlenih za 1.400. Ipak, nakon struke opet dolazi partijski kadar, ovaj put SNS-a, Nedeljko Pantić. On je, doduše, uspeo još da poveća proizvodnju i dobit, ali niko više nije mogao da vrati kompaniju tamo gde je bila pre partijskog čerupanja - kažu akcionari.
I stručnjaci misle slično. - Problem je samo što za sve to niko neće odgovarati. Sve je svaljeno na grbaču građana - navodi Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju.