Kvalitetni, ali uspavani

Čitajući istraživanja koja se tiču mladih u Srbiji, vidimo jednu tužnu sliku: kvalitetni, ali usporeni, druželjubivi, ali samo na društvenim mrežama, žive sa roditeljima jer ne zarađuju dovoljno ili uopšte da bi bili samostalni i na kraju - izgubili su veru. Za ovakvu situaciju postoji razlog, naravno, a krivaca na sve strane.

Roditelji. U zavisnosti od toga kako su ih roditelji tretirali, takvi su i ljudi postali. Ako su mama i tata bili brižni do te mere da dete nisu pustili da nešto samo napravi za sebe, logično je da će kao odrastao čovek nastaviti da čeka da neko drugi završi posao umesto njega. Vezani za roditeljski dom, takvi ljudi ne mogu samostalno da krenu u život, da potraže posao, da zarade, da žive sami.

Prilike. S druge strane, imamo samostalne ljude, koji poštenim radom, najpre kroz obrazovanje, zatim i kroz život i posao sami sebi krče put. Problem nastaje kada se javi nepravda pa, recimo, posao umesto njih dobije neko ko je manje kvalitetan - i to preko veze. U redu je jednom, ali ako nekoliko puta pokuša da nađe posao, pa „izvisi“zbog „prioriteta“, naravno da će u jednom trenutku dići ruke od svega, pa će se ili povući u sebe ili otići iz sopstvene zemlje. Svega toga je oduvek bilo i biće, ali, opet, neko bi trebalo da povede računa i o kvalitetnim ljudima, kojih se država, čini mi se, lako odriče.

Društvene mreže. Stalno se vodi polemika o tome kako su mladi preterano na društvenim mrežama. Razlog je taj što su ljudi besposleni, nemaju nikakvog posla, usamljeni su, ne mogu da putuju, da izlaze... internet im je jedini prozor u svet. Kada bi se situacija promenila u njihovu korist, da imaju posao i novac za putovanja i druženja, sigurno da bi manje vremena provodili na internetu. Ne možemo reći da nemamo kvalitetnu omladinu. Imamo, sva ta divna deca koja su na birou i čekaju bolju priliku odlični su studenti, divni ljudi, vredni, a njihov problem je što nisu dobili priliku da se bore za bolji život.

Institucije, ali i političari sami su krivi što im mladi ne veruju. Ukoliko žele nešto da promene, moraće da se približe jedni drugima i konačno shvate suštinu - treba odvojiti žito od kukolja.

# Roditelji, prilike, društvene mreže i političari krivi su za apatičnu mladež