Češće sam bio stranac u Sloveniji nego u Srbiji
Na upravo završenom 53. Filmskim susretima u Nišu Sebastijanu Kavaci pripala je nagrada za najboljeg stranog glumca, odnosno glumca iz regiona, za rolu u filmu “Ederlezi rising”.
Svojom izuzetnom harizmom osvojio je i žiri i kritiku i publiku, a u obraćanju prepunom gledalištu u Niškoj tvrđavi tokom svečanosti zatvaranja festivala, svesrdno zahvaljujući na priznanju, napomenuo je i da se ne oseća strancem.
A na početku razgovora za “Blic“zdušno je napomenuo:
- Zaista nisam očekivao nagradu, ali, verujte, kada dobijaš priznanje na festivalu glumačkih ostvarenja to stvarno nešto znači. Jer, reč je o kolegama, o njihovom mišljenju i ocenama. Mislim da je ovo važan festival i da je veoma bitno što traje. Ovo je pedeset treći... dakle, u najboljim godinama. Nadam se i verujem da će trajati i dalje. Puno mi znači i to što je reč o nagradi za glumca stranca, glumca iz regiona.
- Ni u Srbiji ni u regionu nikad se nisam osećao strancem. Iskreno, čak mogu reći da sam se češće osećao strancem u Sloveniji.
To otvara dve teme, jedna se odnosi na to da se glumci neretko osećaju kao kod kuće gde god da su...
- Zapravo je taj posao vezan za večito putovanje, stvaranje različitih ansambla... I to ume biti toliko intenzivno - poput porodičnog nukleusa. Ali, nažalost, to ne traje večno. Nakon intenzivnog druženja tokom dva, tri meseca, ili već koliko traje neko snimanje, to, razume se, prestaje. Naravno, ostavlja svoje tragove i onih koji smo možda svesni i onih kojih nismo.
Druga tema je politička konotacija, budući da se na ovim prostorima gotovo konstantno maše pretnjama, nacionalizmima... Kako vi to sagledavate?
- Aksiom svakog vladanja je - divide et impera (zavadi pa vladaj). Na ovim prostorima posebno. Međutim, mislim da ova nagrada koju sam dobio ne otuđuje nas kolege, umetnike, ljude. Naprotiv, povezuje nas kao što i umetnost, prava umetnost povezuje ljude.
Umetnost povezuje ljude, a šta radi politika? Vaš osvrt na aktuelna zbivanja na ovim prostorima?
- Mislim da se oni koji su na vlasti bave samo vlastitim interesima. Ne samo da ne znamo da li tu uopšte ima prostora za opšte dobro, društveno dobro, nego se to i kao pojam, kao kategorija marginalizuje. A, s druge strane, mediji nas zatrpavaju velikim količinama trivijalnih, provokativnih, nacionalističkih, otrovnih sadržaja.
Šta vas je u vašem glumačkom opusu najviše odredilo, obeležilo... koja uloga?
- Mislim da me to još čeka. Ne znam, ne mogu izdvojiti jednu ulogu... To kako sam birao uloge i kako ih sad biram i radim, to nije sprint na sto metara, to je maraton na duge staze. A imao sam sreće, mogućnosti, prilike da sam mogao da biram. Uvek, u opusu svakog umetnika rekao bih, ima oko deset posto onoga što bi
mogao da izdvojiš u svakom trenutku.
A koliko vas je obeležio, odredio vam glumački put vaš otac, naš veliki glumac Boris Kavaca?
- Sigurno je da me obeležio, odredio... Prvo - genetski, drugo - rastao sam u familiji umetnika. Ali po pitanju odluka koje sam donosio, nije uticao na mene.
Kada bi sasvim mlad, darovit momak, žedan glume došao kod vas po savet, vi biste mu rekli...?
- Moraš naći svoj put i ići njime. Učiš na greškama, i svojim i tuđim. Najvažnije je pratiti svoje srce i svoju savest, čak i onda kada se čini da je sve protiv tebe.