Cokina pravda

Svašta se minulih dana dešavalo u Srbiji i oko nje vredno novinskog komentara. U skoro svim tim događajima glavnu ulogu je imao predsednik države Aleksandar Vučić. Priču o izjavi predsednika da će brdo koje se isprečilo graditeljima u Grdeličkoj klisuri biti premešteno na drugu stranu prepuštam komentatorima vičnijim satiričnom pisanju. O današnjim pregovorima u Briselu, gde se ništa bitno neće desiti, te o Vučićevom Gazimestanu, od koga mnogi očekuju odgovor šta je zapravo njegova kosovska politika, a neće ga ni tada dobiti, možda neku reč napišem narednog petka.

Predsednik države bio je glavni akter i na osnivačkoj skupštini Saveza za Srbiju, jer nije sve to ideološki i politički šarenoliko društvo ujedinio Draga Đilas, već upravo Vučić. I da ne razglabam dalje, politički pismeniji će razumeti šta sam hteo da kažem.

Sve te pompezne političke promocije i najave velikih događaja bacile su u senku, bar u mom slučaju, dva događaja koja na najbolji način oslikavaju u kom stanju je naše društvo.

Beograđanka Stojanka S. (69), od milja zvana Coka, postala je simbol otpora bezumnoj otimačini svega i svačega u ovoj državi. Penzionerka Coka uzela je pištolj i sa više hitaca usmrtila građevinskog investitora koji je nameravao da joj otme imovinu. Nije mi namera da opravdavam bilo koje i bilo čije ubistvo, ali bismo svi morali da se zapitamo zašto ljudi dolaze u tu situaciju da iz nemoći donose odluke po onoj narodnoj - odrobijaću ga. Do juče omiljena komšinica i primerena građanka Coka nije samo svojom krivicom preko noći postala ubica.

Protiv investitora Zorana T. (koga je nesrećna penzionerka ubila) vodilo se i vodi se nekoliko krivičnih postupaka u Prvom tužilaštvu u Beogradu zbog nedozvoljene gradnje, falsifikovanja isprava i iznude, ugrožavanja sigurnosti... „Blic“je saznao da je čak devet puta osuđivan. I tako dolazimo do glavnog problema u Srbiji: Ko su investitori od ovih manjih građevina do onih najvećih, kako od takvih ljudi da se zaštite obični građani? Kako je moguće da čovek s takvom biografijom u pravnoj državi uopšte više gradi i dobija građevinske dozvole?

Izgleda da je vlast rušenjem u Savamali pokazala kriminalcima i probisvetima kako se u Srbiji gradi kad naiđeš na tuđu imovinu.

Drugi događaj je zasad, na svu sreću, prošao bez ikakvih žrtava i bez razbijenih glava. Stanovnici više sela i mesta sa i podno Stare planine vode borbu da očuvaju svoju životnu sredinu. Nije mi poznato kakvih biografija su tamošnji investitori koji su naumili da otmu sve potoke i rečice na toj planini. Sigurno je da su veoma bliski vlasti jer teško da bi dobili dozvolu da uništavaju jednu od najlepši prirodnih oaza u Srbiji. Divim se građanima koji su odlučni da što god ovi investitori uradili oni razgrade i vrate potoke u njihova prirodna korita.

U civilizovanoj i pravnoj državi bi se pre nego što neko odluči da presuši potoke na jednoj planini o tome vodila javna stručna rasprava o svim mogućim posledicama takvog čina. O tome bi bila pitana i lokalna zajednica, ne mislim na lokalne korumpirane funkcionere, nego na građane koji tu žive.

Od tih centrala na Staroj planini država može da ima dugoročno samo štetu, a neki vlasnici i oni koji im izdaju dozvole kratkoročnu dobit. Uostalom, ona nakaradna zgradurina na vrhu Kopaonika, u nacionalnom parku, već je pokazala da je moguće graditi sve i svašta bilo gde i mimo zakona i zdrave pameti. O potocima i rečicama Stare planine, usuđujem se da kažem, predsednik bi morao da vodi računa isto toliko koliko brine i za Gazivode.

Beograđanka Stojanka S. (69), od milja zvana Coka, postala je simbol otpora bezumnoj otimačini u ovoj državi