Sin uhapšene: Pretio je majci, nije mogla više to da podnese
Pre dve godine podneli smo krivičnu prijavu protiv investitora Zorana Trifunovića i ništa. Nastavio je da nam preti i smejao se. Mojoj majci je vremenom zdravlje otišlo...
Ovako za “Blic”, pet dana od zločina, priča Marko Stojanović, sin penzionerke Stojanke (70) koja je u nedelju nasred ulice ubila investitora Zorana Trifunovića (59). Penzionerka, koja je godinama radila u Pošti, na ovaj korak, kako je ispričala policiji i kako tvrdi njen sin, odlučila se zbog pretnji koje je godinama dobijala od njega jer je tražio da mu preda plac na kom živi kako bi on tu izgradio zgradu.
Nakon jednog od spora sa investitorom, Stojanovićeva
- Na Crnogorsko primorje sigurno više nikada neću ići, ali ne mogu da kažem da neću u Crnu Goru, odakle je poreklom moj deda, za koga sam baš bila vezana - rekla je Sara Vidak za “Blic” po povratku u Srbiju, posle 23 dana koja je provela u spuškom pritvoru.
Studentkinju iz Beograda Osnovni sud u Kotoru prekjuče je nepravosnažno osudio na četiri meseca zatvora zbog navodnog napada da sutkinju Prekršajnog suda u istom gradu Jelenu Stanišić. Posle izrečene kazne Sara je puštena na slobodu, nije joj izrečena mera zabrane napuštanja Crne Gore i devojka koja je u pritvoru bila od 14. avgusta, sa roditeljima i dečkom Stevanom Prpom uputila se ka Srbiji.
- Bilo mi je važno samo da zagrlim najmilije i da više ne slušam te pritvorske priče o tome kako se koja komandirka ponaša, ko je lupio, vratio - priča Sara s kojom se ekipa “Blica” susrela nekoliko sati posle njenog dolaska u Beograd.
Na prvi pogled Sara izgleda kao većina dvadesetogodišnjakinja, a samo ona zna šta je preko glave pregurala u protekle više od tri nedelje. Obučena u crveno-belu haljinu, delovala je vedro. Gledala je ljude koji izlaze iz gradskih autobusa, žene koje nose pune kese iz prodavnice i osmeh joj nije silazio sa lica. Kaže da joj je upravo za “običnost” nedostajala.
- Kada smo krenuli ka Srbiji, već oko 23 sata zadremala sam u kolima. U pritvoru smo u deset išli na spavanje i izgleda da sam se privikla na to. Kada sam se trgnula iz tog polusna, prvo mi je u glavu bilo da ne ugledam zatvorski krevet - kaže Sara.
U Beograd su stigli oko četiri sata i tada je prvo poljubila devetogodišneg brata Filipa, koji joj je, napominje, najviše nedostajao.
- Legla sam pored njega, zagrlila ga i tek tada se opustila i zaspala. Mislila sam da ću spavati satima, ali ne. Sada mi je samo važno da budem sa roditeljima, bratom. Majku i oca videla sam i dok sam bila u pritvoru, ali to je nešto sasvim drugo. Nisam mogla da ih dodirnem, između nas je bio pleskiglas, razgovarli smo telefonom. Hoću da vidim drage ljude, prijatelje, s kojima sam po ceo dan bila napolju. Želim da sedimo, pijemo kafu i opušteno pričamo o stvarima koje su se njima dešavale, a ne o pritvoru i kako sam ja provodila dane - navodi Sara i dodaje da će priprema i za fakultet, sa koga su je, kako kaže, podržali tokom svih dešavanja u Crnoj Gori.
Sara na kraju napominje da ne zna šta budućnost nosi i da li će opet otići u Crnu Goru. Ponavlja da sigurno neće otići na primorje, ali nije nemoguće da poseti rođake iz unutrašnjosti ove države koji su sve vreme bili uz nju i njenu porodicu.
- Posle svega, ja sigurno neću. Samo možda u slučaju ne daj bože - dodala je Sarina majka Olivera Vidak-Kovačević. je uzela pištolj svog sina, inače advokata, i presrela Trifunovića na putu do posla. Nasred ulice u njega je ispalila tri metka i ubila ga. Nakon zločina peške se uputila do svoje kuće i legla u krevet. Policija je brzo zakucala na njena vrata, jer se zbog njihovog spora sumnjalo da možda ima veze sa zločinom, ali žena je sve poricala. Nekoliko sati kasnije, suočena sa dokazima i rezultatima parafinske rukavice, penzionerka je priznala ubistvo.
Na pitanje Stojanoviću, zbog čega se njegova majka odlučila na drastičan potez, kaže:
- Pretnjama je hteo da joj otme imovinu jer je naš plac na atraktivnoj lokaciji.