VLADETA JEROTIć SAHRANJEN JUčE NA NOVOM GROBLJU, ISPRATILI GA

Bio je čovek koji je umom i srcem ušao u sve tajne ovog života, rekao je patrijarh Irinej na poslednjem ispraćaju Vladete Jerotića.

U svojoj besedi nad odrom u porti crkve Svetog Nikole, gde je prethodno služio opelo, napomenuo je da je Jerotić bio veliki čovek, lekar, književnik, filozof...

- Ma sa koje strane pogledali - veliki prosvetitelj. Velika ličnost našeg vremena.

Naveo je patrijarh i jedne od poslednjih Jerotićevih reči. Po njegovom kazivanju, koji dan pre smrti Jerotića je u bolnici posetio mitropolit crnogorsko-primorski i poželeo mu brzo ozdravljenje. “To sad nije važno. Sada je važno spasenje moje duše”, rekao je Jerotić.

Tokom besede patrijarh je, između ostalog, istakao Jerotićeve snažne “argumente istine”, da je bio “oličenje krotkosti i smirenosti”, “uvažen i popularan u svim slojevima, posebno među mladima kojima je umeo da se približi”, te čovek - prosvetitelj naroda…

- O njemu će se dugo govoriti u našoj istoriji i kulturi - rekao je patrijarh dodajući:

- Bio je hrišćanin do srži svoga bića. (…) Nema manastira koji nije posetio i napisao njegovu istoriju.

Kako je rekao, na razumevanju Biblije i žitija svetih otaca i pisanju o tome mogu mu pozavideti i mnogi teolozi.

- Nije ostavio porod, ali jeste dela koja će nastaviti njegovu misiju. (…) Nijednu knjigu nije prodao a imao ih je preko milion, sve je poklanjao i posvećivao. Neka je blažen put kojim danas odlazi njegova čista i plemenita duša - kazao je patrijarh Irinej, a besedu završio citirajući Njegoševe reči:

- Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi.

Potom se u porti crkve Svetog Nikole na Novom groblju prisutnima obratio akademik Predrag Piper, sekretar jezičkog odeljenja SANU, koji je, između ostalog, rekao:

- Danas u Srbiji nema čoveka u čiju kuću Jerotić nije ušao bilo knjigom, slikom, govorom, pominjanjem - a potom govorio o širokom krugu Jerotićevih interesovanja, o tome da bi se možda antropologijom mogao nazvati ugao iz kog je Jerotić sagledavao stvari, da se tako svesrdno, duboko i za nas dragoceno bavio pitanjem “kako živeti u skladu sa sobom i sa drugima”...

Kako je istakao, “u ovom svetu sve više ogrezlom u materijalnim vrednostima, u svetu željnom i žednom duhovnosti”, Vladeta Jerotić je “podsticao ljude ka duhovnom napretku, podstičući ono najbolje u njima”.

Govorio je potom kako “bez pamćenja nema identiteta, a bez identiteta nema ni čoveka ni naroda”, kako je Jerotić “podsećao da uz pamćenje uvek ide zaboravljanje”, kako nas je opominjao da “svaki čovek ima bar jednu ili više slepih mrlja u sebi i to za onu stranu svoje ličnosti koje su bitne za ličnost a koje on ne želi da vidi i prihvati”.

Usledila je beseda protojereja prof. dr Dragomira Sanda sa Teološkog fakulteta koji je, između ostalog, govorio o 20 godina Jerotićevog rada na tom fakultetu, ocenio da je bio “najumniji čovek našeg vremena, intelektualac par ekselans”, osvrnuo se na Jerotićeve vanredne uvide o ljubavi prema Bogu koja obuhvata ljubav prema ljudima, i kazao da je bio “najveći misionar bez mantije”.

Do grobnog mesta Jerotićeve zemne ostatke pratila je

Irinej: Neka je blažen put kojim danas odlazi njegova čista duša