Hoćemo mir, a ne oružje, mitove i nebesku Srbiju
Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, niti sumanute vizije Kosova bez Albanaca ili Kosova bez Srba - rekao je juče na velikom mitingu u Kosovskoj Mitrovici predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
goDina kraj govora Miloševića neDaleko
PesMoM „ko to kaže, ko
- Moj posao je realnost, ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a ne u nekoj nebeskoj. Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore, na nebo, pogotovo što je i pad, za sve nas, bio čista sreća. Sa neba se, uglavnom, ljudi ne vraćaju. Ostaju gore, da ih više nikada ne vidimo i da ih u Srbiji nikada više nema. Svih tih, koji su nam danas toliko potrebni. Da rastemo, gradimo, razvijamo se. Da nas bude u dovoljnoj meri da preživimo - istakao je Vučić.
Predsednik je naglasio da je mnogo puta dolazio na KiM i da je gotovo uvek birao trenutke kada onima koji tamo žive nije bilo lako, ili im je bilo mnogo teže nego onima u Beogradu, Kragujevcu...
- Obaveza je moja da kažem da ćemo u dobru i zlu biti uz vas, i da ćemo uvek biti uz naš narod na KiM. Došao sam i da kažem istinu o našoj teškoj poziciji - naveo je i dodao da mu je narod “pružio poverenje da uradi šta mora da uradi”.
- Pre skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i zašto tumači, sećate li se kako? Pevali su. I to su pevali horski, sve te stotine hiljada, pevali su sa verom i ubeđenjem, pevali su zaneseni i ponosni onu poznatu “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala” - rekao je Vučić i nastavio:
- Tri rata se pominju u toj pesmi, a onda smo ih imali još tri. Ne svojom, ali ne isključivo ni tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se danas vijori šahovnica koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba.
LJUBIMO ZEMLJU DECE Kako je rekao, nema nas više ni u Kosovu Polju, gde je mnogo toga počelo, “i to ne zato što su Hrvati, muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, zbog toga što nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može”.
- Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, drugi nas nisu zanimali. Nismo bili sa realnošću ni u dosluhu. Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi - bilo čije - jesmo - rekao je Vučić.
Zato danas, kaže, posle mnogo godina, Srbija radi, a ne bije se ni sa kim. Zato što ulaže u život, a ne razbacuje ga okolo.
- Zato što nam deca ra-