Kuaronu zasluženo Zlatni lav
Kuaron je ove godine u Veneciji imao jedan od najboljih filmova, tako da pozdravljam odluku žirija na čelu sa njegovim sunarodnikom Giljermom del Torom, prošlogodišnjim osvajačem Zlatnog lava, prenosi svoje utiske Pantelić.
Daleko od toga da bi pogrešno bilo da je najznačajnije priznanje festivala dodeljeno filmovima Žaka Odijara (Braća Sisters) ili Jorgosa Lantimosa (Miljenica), dodaje Pantelić, „ali Kuaronov film se pored kvaliteta na svakom polju istakao autorskom intimnošću koja je ovaj film, koji nas vraća u Meksiko Siti od pre pedesetak godina, učinio jedinstvenim u inače izuzetno jakoj konkurenciji filmova u Glavnom programu”.
Sem što je Alfonso Kuaron (56) drugi Meksikanac zaredom koji je trijumfovao na Lidu, ova pobeda donosi još jedan kuriozitet: reč je o prvom filmu u produkciji „Netfliksa”, kompanije koja pruža usluge strimovanog sadržaja preko interneta. Upravo zbog tog podatka, Kanski festival je odbio da uvrsti „Romu” u takmičarski program jer ima stroga pravila: svaki film koji se nadmeće za Zlatnu palmu mora nakon toga da bude distribuiran u francuskim bioskopima i ne sme odmah da se nađe u ponudi TV ili striming kanala. „Roma” je crno-bela drama snimana sa malo poznatim glumcima na digitalnom 65mm formatu i priča o ženama koje su odgajale Kuarona u glavnom gradu Meksika, u četvrti Roma, početkom sedamdesetih godina prošlog veka: njegovoj majci, pripadnici srednje klase, i dvema služavkama koje su radile u kući. I Kuaron je izjavio na konferenciji za medije u Veneciji da je bio svestan da takav film, čak i ako iza njega stoji reditelj ovenčan Oskarom (za „Gravitaciju”), neće podržati holivudski studiji, te je zahvalio „Netfliksu” što je to ostvarenje, „jedino koje je zaista hteo da snimi od trenutka kada je poželeo da se bavi režijom” na ovaj način ugledalo svetlo dana i da je samo to, na kraju krajeva, i važno.
I ostali favoriti kritike, kao i našeg sagovornika - „Braća Sisters” Žaka Odijara, vestern sa Hoakinom Finiksom i Džonom Rajlijem, i „Miljenica” Jorgosa Lantimosa, priča o ženskom ljubavnom trouglu na dvoru kraljice Ane sa Olivijom Kolman, Emom Stoun i Rejčel Vajs - dobili su poneku nagradu žirija. Jedino je praznih ruku završio „Prvi čovek na Mesecu”, novi film dvojca Dejmijen Šazel - Rajan
Gosling, koji je radio na velikom hitu „La La Land”.
- Šazel (33) je ponovo snimio odličan film, za razliku od Lasla Nemeša (Šaulov sin) - od čijeg „Sumraka” se mnogo očekivalo, a dobili smo bledu kopiju debitantskog uspeha. Mislim da je „Prvi čovek na Mesecu” veliki film koji će, uz pomenute filmove Odijara i Lantimosa, sasvim sigurno imati nominacije u najvažnijim kategorijama za Oskara - smatra Pantelić.
U sporednim programima, često u senci trke za Zlatnog lava, uvek se kriju biseri, ponekad i vredniji od onih u glavnoj konkurenciji.
- Ove godine van konkurencije u Glavnom programu festivala su prikazani izuzetni filmovi poput „El Pepe, una vida suprima” našeg Emira Kusturice i „La quietud” Argentinca Pabla Trapera. Van svake konkurencije, u svakom smislu je i zahvaljujući „Netfliksu” završeni film Orsona Velsa „Druga strana vetra” sa sjajnim Džonom Hjustonom, Piterom Bogdanovičem i Ojom Kodar. U okviru programa Klasici Venecije, pre svega zahvaljujući Bolonjskoj kinoteci, prikazani su digitalno restaurirani klasici Viskontija, Olmija, Vajldera, braće Tavijani, Renea, Kavanijeve... ali i sjajni dokumentarci Brusa Vebera i Pitera Bogdanoviča o Robertu Mičamu, odnosno Basteru Kitonu. U okviru programa kratkih filmova sekcije Horizonti prikazan je iznenađujuće dobar srpski film „Strano telo” Dušana Zorića. Film na do sada neviđen način u našoj kinematografiji tretira posleratne traume u regiji, a protagonisti Marko Grabež i Dubravka Kovjanić zaslužuju najviše ocene. Na kraju bih istakao tajlandski film „Manta Ray” Putiponga Arunhenga koji je zasluženo trijumfovao u uglednom programu Horizonti - ocenjuje Pantelić.
Kao jedan od propusta 75. Mostre, on izdvaja nedolazak Darija Arđenta na festival.
- Prvi čovek festivala Alberto Barbera javno je priznao da je došlo do nesporazuma pri (ne) pozivanju legendarnog Darija Arđenta. Direkcija je mislila da će to učiniti reditelj filma „Suspirija” (rimejka Arđentove verzije) Luka Gvadanjino, dok je ekipa filma bila u uverenju da je to dužnost festivala. Zbog ovih ili nekih drugih razloga, projekcija rimejka kultnog horora iz 1977. bila je nepotpuna bez Arđentovog prisustva - smatra Pantelić.