Udariš druga, pa mu nosiš torbu dok ga boli

Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, stupiće na snagu u školama u Srbiji 15. septembra. Po njemu, vaspitne mere za decu koja pribegnu neprihvatljivom ponašanju biće, između ostalog, čišćenje učionica, dvorišta, pomoć domaru, dežurnim nastavnicima, a ukoliko to ne ispune, roditelje čeka krivični ili prekršajni postupak!

Predloženi su primeri društvenokorisnog rada, poput produžene obaveze redara, pisanja sastava i izlaganja u odeljenju na temu koja je u vezi sa povredom obaveze, a tu su i čišćenje snega i lišća, odlaganje smeća, okopavanje cveća, priprema radionica, predavanja, predstava...

- Vaspitne mere su najpribližnije i u najvećem skladu s onim što je učenik uradio. Ono što pokušavamo da primenimo jeste restorativna disciplina, odnosno umanjenje ili otklanjanje načinjene štete, što je delovanje na sistem vrednosti - objašnjava za “Blic” Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, jedna od brojnih stručnjaka koji su učestvovali u pisanju pravilnika, među kojima su nastavnici, direktori, pedagozi, direktori škola...

Jedan primer iz pravilnika odmah upada u oči: ukoliko jedno dete gurne drugo, a ono padne i povredi ruku, onaj koji ga je gurnuo trebalo bi da mu pruži pomoć i da mu u narednom periodu pomogne u nošenju torbe da bi razumeo koliko je tom detetu teško. - Dete bi u tom slučaju trebalo da se zapita: “Šta je potrebno da uradim da bih nadomestio grešku?”, objašnjava Lajovićeva. U pravilniku piše sledeće: “Ukoliko dođe do fizičkog povređivanja, neophodno je odrediti pomoć povređenom drugu u meri u kojoj je drug koji je pretrpeo štetu spreman da prihvati takvu pomoć (npr. nošenje torbe – da bi se učeniku olakšalo dolaženje u školu; pomoć u izradi zadataka u školi – ukoliko je učeniku otežano pisanje; pomoć u izradi domaćih zadataka...)”.

- Važno je da se ne pravi greška i da se ove mere ne shvate kao kazna, već kao dodatno sredstvo i alat u obrazovanju. Iskreno verujemo da će veliki broj dece prihvatiti ovaj sistem, kao i roditelji koji ne znaju kako da nauče dete da promeni ponašanje – kaže Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete. Ona objašnjava

da, ukoliko dete ipak odbije da se povinuje vaspitnoj meri, škola ima pravo da pokrene krivični ili prekršajni postupak protiv roditelja.

- To se primenjuje u krajnjem slučaju, ali postoje mehanizmi da do njih ne dođe – kaže Lajovićeva, i dodaje da se ocena iz vladanja popravlja kada dete ispravi načinjenu grešku.

- Pre svega, cilj je da ne etiketiramo dete koje načini jedan ili više postupaka koje nazivamo neprihvatljivima, a ne nevaljalima. Neprihvatljivo ponašanje dece znak je da ne znaju kako da se ponašaju, a zadatak odraslih jeste da ih nauče. Drugi cilj je da se deca nauče odgovornom ponašanju i poveća odgovornost svih: nastavnika, roditelja i đaka.