Od otrova zvečarke cela ruka mi je gorela
Tomislav Dvornički (40) iz Kupinova preživeo je ujed zvečarke, koju je držao kao ljubimca, samo zahvaljujući lekarima s Klinike za infektivne bolesti KCS. Oni su bez protivotrova uspeli da mu sačuvaju život, ali i ruku!
Ekipa „Blica“posetila je Tomislava na odeljenju intenzivne nege, gde se oporavlja nakon gotovo smrtonosnog ujeda. Šaka mu je i dalje otečena i pod zavojima, a otrov koji deluje na krvne ćelije ostavio je tragove i u ostatku tela - dužinom cele ruke su otvorene rane, a zagasitocrvene fleke raširile su se duž grudnog koša i preko leđa. U ispovesti za „Blic“priča kako se kobnog dana takmičio sa zvečarkom u tome ko će biti brži.
- Imao sam dijamantsku zvečarku i Baronovu zelenu zmiju i gajio sam ih već nekoliko godina. Tog dana hteo sam da budem brži od zmije. Vabio sam je mišem, zvečarku, jednu od najbržih zmija na svetu... Dva puta me je promašila, međutim, treći put je bila brža od mene priseća se detalja Tomislav.
Nerazmišljanje i nepažnja odmah su mu došli na naplatu - na levoj ruci, tik kod palca, video je otisak zuba ove veoma otrovne, ali i zabranjene vrste zmije.
- Odmah sam zatvorio terarijum, podvezao ranu i otišao kod komšije koji me je odmah odvezao za Beograd. Prvo me je odveo u Zemunsku bolnicu, odakle su me kolima Hitne pomoći prevezli na Kliniku za infektivne i tropske bolesti KCS - priča Tomislav.
Bio je, kaže, u polusvesnom stanju, ruka je počela sve više da otiče, bolovi su bili neopisivi, a samo 15 minuta nakon ujeda počeo je na momente da gubi svest.
- Osećaj nakon ujeda teško je prepričati. Cela ruka je počela da mi trne, a toliko me je sve peklo da sam imao osećaj da sam celu ruku gurnuo u vatru i tamo je ostavio. Bio sam na aparatima, a dva dana se ne sećam uopšte šta se dešavalo - priča Tomislav dok odvija zavoj sa šake iza koga izviruje natečeno meso sa dubokim otiscima zvečarkinih zuba.
Svestan je da je čuvanje takvih zmija nelegalno. Sada, iz ove pozicije, apeluje na sve da se sličnim aktivnostima ne bave. On sam, inače, oduvek je voleo zmije koje je čuvao u posebnoj prostoriji, iza blindiranih vrata, pod ključem.
- Veliku zahvalnost dugujem doktorima sa Klinike, non-stop su bili oko mene, pazili me, uključivali infuziju... Nekoliko puta sam bio baš kritično, ali su oni uspeli da me vrate u život - objašnjava Tomislav.
Tog dana kada su Tomislava dovezli na Infektivnu, dežurao je dr Aleksandar Urošević, infektolog. Sada, kada se pacijent konačno oporavio, dr Urošević kaže da situacija nimalo nije bila naivna, kao i da nisu sa sigurnošću mogli da tvrde da će Tomislav preživeti.
- Ovo je moje prvo iskustvo sa ujedom zmije zvečarke, s obzirom na to da je verovatnoća za ujed zmije koja nije autohtona na našem podneblju praktično minimalna, osim u slučaju nelegalnog držanja, kao što je ovde slučaj. Situacija je bila zaista ozbiljna i Tomislav je zahtevao hitan tretman u intenzivnoj nezi - objašnjava infektolog dr Urošević.
Pacijenti poput Tomislava, ističe on, najčešće imaju sistemske znake nakon ujeda zmija otrovnica zajedničke za sve, a to su, pre svega, stanje šoka praćeno lokalnim znacima zahvatanja najče-
NAKON SVEGA LEKARI KAžU DA SITUACIJA NIJE BILA NAIVNA I NISU MOGLI DA GARANTUJU DA ćE TOMISLAV PREžIVETI