KAKO DA SAMI SAGRADITE DOM Prodali stan da žive u kući od slame

Eko-kuće mogu biti od slame, trske, drveta, zemlje u džakovima i pružaju mnogo više od bilo kog savremenog objekta, tvrde stručnjaci.

Građevinski inženjer Lehel Horvat iz Subotice objašnjava za „Blic“da je princip ekokuća to što se pri njihovoj izgradnji koriste već upotrebljeni prirodni materijali iz našeg okruženja.

- Ako je to moguće, ovakve kuće se grade u društvu, mobi, sa prijateljima i u tom projektu ne učestvuje banka. Gradimo od onoga što je u okolini, otpada, bale od slame, starih cigli, crepova, a u planini od drveta. Kopaćemo žutu zemlju kojom ćemo malterisati, nećemo donositi materijale iz drvare i drugih prodavnica. To je glavni princip takozvane brutalne gradnje, a tako sagrađena kuća je zdrava, jeftina, ima nula režiju, nema klasičan već kompost toalet i uz njega ide sabirni kompost - priča Horvat dok se sprema na izgradnju jedne takve kuće kojoj su prisustvovali i reporteri „Blica“.

Za jedan par iz Sente njegovi saveti bili su presudni da prodaju stan i kupe vinograd sa placem na kome grade svoju kuću od slame.

- Pitali su me da li to što pričam može da se ostvari. Rekao sam da može, ali da sve od njih zavisi. Na kraju su prodali stan za 15.000 evra i kupili su plac za 2.500 evra. Devojka je dala otkaz jer sada neće imati troškove režije koji su bili nešto manji od njene plate i još im je ostalo novca. U gradnji im pomažu prijatelji, uspeli su već da naprave krov i počinju da slamare zidove kaže Horvat.

Da bi sagradili eko-kuću ne treba da zovete majstore. Horvat tvrdi da je dovoljno da samo jedna osoba zna šta treba da se radi i da uz nju ostali, porodica i prijatelji brzo uče.

SVI BRZO SAVLADAJU OVAJ SISTEM GRADNJE JER SE PRIRODNIM MATERIJALIMA BRZO GRADI

- Svi koje sam obučio su brzo savladali ovakav sistem gradnje jer sa prirodnim materijalima se brzo gradi, a rezultat je kuća koja diše. Ne treba otvarati prozor pošto vazduh struji kroz zid, a to se u kući od modernih materijala nikada ne može ostvariti. Zimi je kuća topla, a leti je sveža. Nema grejnih sistema kao što su radijatori, ali nas greje peć na biomasu koja se loži otpadom koji se nalazi u okućnici i tako nema troškova za grejanje. Sakupljamo kišnicu i grejemo je - objašnjava