Sudbina je u našim rukama
Posle poraza od Grčke, u sedmom kolu kvalifikacija, Gruzija je, srećom, pobedila Izrael, direktnog rivala “orlova”. Sutra od 20.15 protiv Estonije u “Pioniru”.
Posle dva poraza od Nemaca, doživeli smo i treći u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini 2019. Da li će poraz Izraela od Gruzije, koju smo dva puta deklasirali, smanjiti bojazan za plasman na Mondobasket, s kog se opet jedino ide na Olimpijske igre 2020?
Možemo li i dalje ignorisati kalkulacije oko borbe za treće mesto? Možemo li biti mirni posle partija koje smo videli u Nemačkoj i Austriji, pa u Novom Sadu i na Kritu? Možemo li i dalje biti opušteni posle svih otkaza, utakmica bez NBA i igrača iz Evrolige koje slede?
Imamo dve pobede više od Estonaca protiv kojih smo već uknjižili bodove u nedelju (20.15), ali možemo li biti sigurni kada im budemo išli na noge, prisećajući se utakmice u Beču protiv Austrije, koja je slabija i nije ni prošla prvu fazu? Grci nam dolaze, a čini se da će ključna biti dva meča sa Izraelom, koji ima pobedu manje od nas, poput Gruzije, kojoj ide na noge, uz još dva meča sa Nemcima, koji su obezbedili Mundobasket poput Grka.
Držimo i dalje sve u svojim rukama u narednih pet duela, ali ko će igrati? Bože zdravlja, Simonović, Milosavljević, Jelovac, možda i Raduljica iz ekipe sa Krita, te od „civila” Avramović i Luković, onda Birčević i Todorović... Od 14 putnika za Iraklion niko nije bio iz srpskih klubova? To nam dosta govori, mada možda neko proigra do novembra i februara od ono malo naših igrača među srpskim ekipama u ABA ligi.
A mislili smo lane da će zimske kvalifikacije možda biti prilika za nekog iz poslednje dve zlatne juniorske reprezentacije, ali sad niko ne sme ni da pomisli o podmlađivanju. Samo da se dokopamo Kine, bez “umetničkog dojma” i slično, a posle? Ma pusti sad posle...
Možda je Rio bio poslednje okupljanje asova ove generacije? Da li je Istanbul bio poslednja prilika da se okite zlatom, s obzirom na to da na Evrobasketu nema Amerikanaca? Nemamo nameru da kritikujemo bilo koga, jer su došla vremena da se vrednuje prvo odazivanje, i to poštujemo, kao i trud. Pitao je autor ovog teksta pred put selektora Đorđevića da
li je bilo pametnije da smo igrali neku jaču kontrolnu utakmicu, s obzirom na to da većina, posebno Bogdanović i Bjelica, nisu mesecima imali mečeve.
Selektor je odgovorio da su treninzi bili odlični, jači od mnogih utakmica, da Mićić ide na Jovića, Bogdan i Nedović se kidaju, pa Milosavljević, Milutinov i Raduljica, Luković, u reketu Bjelica, Kalinić, Jelovac, spolja Simonović i Lučić. I dalje mu verujemo, iako znamo i vidimo kako mu je. Iako Sale ćuti...
Kritiku ostavljamo čitaocima, ali i priliku da patriotizam koji se zamera da nedostaje onima što se ne odazovu navijači pokažu dolaskom sutra uveče u “Pionir” od 20.15 sati. Ne na Estonce, nego na Srbiju. Da podržite momke koji su nas obradovali tri puta u prethodna četiri leta. Zaslužili su to. A posle ćemo se valjda nekako snaći, da nas ne produvaju novembarski i februarski „prozori”.