Babić: Svoj položaj nisam zloupotrebio
Povodom tekstova „Na prodaji Hemofarma Babić se obogatio, oštećena država i mali akcionari”, kao i „Babić otišao kad su otkrili malverzacije u Hemofarmu“reagovao je Miodrag Babić, nekadašnji direktor koncerna Hemofarm.
Hemofarm nije privatizovan 2006, već je tada privatno akcionarsko društvo otkupljeno javnom ponudom preko Beogradske berze. Privatizacija je, prema tadašnjim zakonima, započeta 1990, a okončana 2000. godine.
Sama kompanija povremeno je otkupljivala vlastite akcije u malom obimu, kako bi stabilizovala njenu cenu u vreme nelikvidnog i nesređenog tržišta hartija od vrednosti. Pre izlaska Hemofarma na Beogradsku berzu, nikada nisam kupio niti jednu od akcija (deonica) koje su mi nuđene, kako mi neko nekad ne bi mogao zameriti da sam zloupotrebio svoj položaj. Na svim skupštinama akcionara sam sugerisao akcionarima da akcije čuvaju i dokupljuju ih iz novih emisija, jer sam verovao u kompaniju.
Kupoprodajna cena postignuta 2006. je bila odraz vrednosti, sinergijskih očekivanja i trenutka. Realna je spram tadašnjih rezultata, očekivane stope rasta, vrednosti imovine, ali i poslovnog okruženja, duha vremena i profila kupca. Aktivni pristup je obezbedio nadmetanje značajnih igrača. Kao ovlašćeni pregovarač sam sve iskustvo i kredibilitet stavio u funkciju maksimiziranja cene. Ekonomski i pravni eksperti iz svetskih revizorskih, konsalting, advokatskih kuća i banaka su vršili due diligence (dubinsku kompletnu analizu) dokumentacije koju su tokom dve godine pripremili Hemofarmovi i eksperti ABN Amro investicione banke. Nije bilo ni teoretske mogućnosti za manipulaciju. Revizija završnih računa je vršena pre i posle preuzimanja, bez primedaba revizora.
Pogrešno navodite i da je u trenutku privatizacije 7.000 malih akcionara (tačno je 8.000) bilo u posedu jednakog broja akcija kao čitav menadžment. Eksterna fizička lica su u trenutku transakcije posedovala 13,98% akcija, saradnici Hemofarma 10,79%, a rukovodstvo firme 10,68%.
Nakon preuzimanja, ostao sam na funkciji predsednika UO i postao potpredsednik STADA grupe. UO STADA grupe je na sebe uzeo i funkciju NO Hemofarma. Nikad nisu dali primedbu u vezi s preuzimanjem ili potonjim poslovanjem. Naprotiv, pohvaljivani su i investicija i rezultati.
Navedena nenaplativa otpisana potraživanja koja mi se stavljaju na teret bila su posledica insistiranja UO STADA na strategiji kontinuiranog rasta prometa u globalno kriznim 2009. i 2010, uprkos mojim primerenijim predlozima. Nakon prihvatanja naloga, došlo je do povećanja nivoa dospelih, nenaplaćenih potraživanja, do nivoa 30 mil. evra. Kako mi je tada sa iste instance naprasno zameren tako povećan rizik naplate, shvatio sam da sam iskorišćen, odlučio da raskinem iscrpljujući odnos i izađem iz kompanije 1. 9. 2010. Da je bilo moje lične krivice, verovatno ne bih dobio veliku otpremninu.
Pominjane lokale koje je STADA tobož izgubila Hemofarm je kupio od opštine Vršac, a potom donirao fondaciji, pre prodaje Hemofarma! Fondacija nije bila predmet preuzimanja! STADA je mogla da ima navedene gubitke usled odluke o restituciji ove imovine u vlasništvu fondacije samo ako je na volšeban način preuzela ovaj nezavisni društvenokorisni entitet!? Po mojim saznanjima, statut je izmenjen na apsurdan način... Prema inicijalnom statutu i pravnoj logici, Hemofarm fondacija, tj. njena imovina, ne može pripasti STADA grupi, niti ijednom privatnom subjektu, već gradu Vršcu, i to isključivo u iznimnom slučaju gašenja fondacije.
Ime mog nekadašnjeg saradnika, gospodina Dragovana Milićevića ste evidentno zloupotrebili, implicirajući da je on potvrdio vaše poluinformacije, a potom ste to i negirali.
Takođe, moj aktuelni partner u investiciji u organsku poljoprivredu je u kompaniju ušao 2013. Pomenute 2006. društvo „Ecoagri Serbia“d.o.o. je samo promenilo ime, na zahtev tadašnjeg i partnera. Firma je privatizovana 2004. Bio sam jedno od tri privatna lica koja su društvo kupila na
tenderu.