Sklonjena trećina brda kod Grdelice POLA ZIDA VEĆ NEMA
Skoro 120.000 kubika zemlje, od ukupno 300.000 kubika, sklonjeno je sa brda koje se obrušilo na koridoru 10, da bi, prema planu, do kraja godine ova deonica bila puštena u saobraćaj.
Cela sanacija izazvala je pažnju javnosti nakon najave predesednika Srbije Aleksandra Vučića da će problem sa odronima biti rešen „tako što će brdo biti srušeno”, ali i da je Slobodan (Stanković, direktor Integrala, prim. aut.) „hteo topovima s druge strane da gađa”.
Malo ko veruje da je uopšte moguće srušiti ovo brdo, a svi su sumnjičavi i da će biti završeno u najavljenom roku. Međutim, izvor Blica iz „Koridora Srbije” kaže da radovi teku po planu i da su sa prethodne tačke ‘kosine 3‘ srušili 500.000 kubika zemlje za četiri meseca.
- Do sada je sa spornog dela sklonjeno 120.000 kubika zemlje, od ukupno 300.000. Radi se iskop velikim bagerima, i odguravanje materijala budložerima. Deo sklonjene zemlje biće iskorišćen za pokrivanje galerija, a deo će biti prebačen na deponiju “Pisani kamen”, a koja je napravljena baš od zemlje sa ‘tačke 3‘ - navodi sagovornik „Blica“.
Plan je, dodaje naš izvor, da se galerijama kontroliše odron.
- Ispod galerije se izvode šipovi prečnika 90 centimetara, kojima će trajno biti stabiliovano klizište. Iskop se radi od jutra do mraka, zbog bezbednosti ne može noću da se radi. A kada se obezbedi dovoljno I predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se juče na rušenje zida na koridoru 10. - Smejali su mi se i za ono brdo kod Predejana, a sada pola brda nema - naglasio je Aleksandar Vučić u razgovorima sa novinarima u Pekingu.
prostora, šipovi će početi i noću da se grade - navodi naš izvor.
Podsetimo, do rušenja zida došlo je jer je “Azvi” umesto da izgradi vertikalne odvodne kanale na potpornim zidovima, horizontalnim preprekama praktično zadržavao vodu. To je pokrenulo klizište, a na kraju i dovelo do urušavanja zida. Zbog svih problema, projekat je do sada 11 puta menjan, u međuvremenu je dodatno angažovana i firma „Integral”. Radovi se na tom delu trenutno odvijaju bez „Azvija”, jer je ova španska firma napustila taj deo gradilišta. Na taj korak su se odlučili kada im je bilo saopšteno da će biti potrebni dodatni radovi koji nisu predviđeni ugovorom, ali koji iziskuju urušavanje i stanje na terenu.
U istragu celog slučaja uključena i Bezbednosnoinformativna agencija, koja na terenu prati izvođenje radova.
Za nadzor nad ovim projektom nadležan je konzorcijum firmi „Louis Berger” i „Egnatia Odos”, a finansira ga iz kredita Evropska investiciona banka. Šteta od urušavanja zida procenjena je na tri miliona evra, a rečeno je da će ona ići će na teret španske kompanije „Azvi”.