Princ andergraunda

TIHO, KAO I što je i celog života sve drugo činio, otišao je Miodrag Stojanović Čeza, muzičar koji je ovdašnjoj umetničkoj sceni dao nijansu čiji sastav je teško spoznati. Pokušaji da se razazna kontekst, vreme, trendovi ili socijalno-politička kretanja u kojima je stvarao gube se pred fatalističkim dejstvom “crne žuči” poznatije kao melanholija. A do dubine unutrašnjeg bola Čeza je stizao u svet zagledanog deteta koje je posedovalo znanje zen mudraca.

“Svoju individualnost žrtvovali smo grupi, jer smo shvatili da smo na nju ionako osuđeni.”

U doba novotalasnog Beograda koje nije dobro preterano mitologizovati, ali ga je potrebno zabeležiti i pokušavati razumeti, poseban ogranak su predstavljala tzv. deca konceptuale, koja su preko fanzina i muzike artikulisala podsticaj koji je stigao sa pank preokretom. Među njima su se posebno isticale dve rok grupe u kojima je Čeza bio član - “Profili profili” i “Kazimirov kazneni korpus”.

U vremenu kada je različitost bila znak legitimacije, te dve grupe sa istim članovima isticale su se posebnošću. “Profili profili” su deo albuma “Artistička radna akcija”, a “Kazimirov kazneni korpus” je svojevrstan produžetak “Profila profila” koji je na komplementaran način objedinjavao avangardističke težnje tada oslobođene od kapitalističke eksploatacije.

“Smrt naših posebnosti dovela je do nove šizofrene ličnosti grupe, rascepljene i nesrećne.”

Znam da neće biti revalorizacija panteona vodećih srpskih rok grupa. Zato je od suštinskog značaja naglasiti važnost činjenice da je prvi nezavisni album u tadašnjoj Jugoslaviji (izdat 1982. godine potpuno van sistema muzičkih kuća, uz unikatne crteže na omotima) bio onaj koji su napravili “Profili profili” i “Kazimirov kazneni korpus” za Srećnu novu galeriju Studentskog kulturnog centra. S jedne strane je bilo pet verzija pesme “Paralitično šizoidne devojke” grupe “Kazimirov kazneni korpus”, a s druge strane albuma pet verzija pesme “Ventilatori” grupe “Profili profili”. Istorijska klasifikacija ovaj album određuje kao eksperimentalan i minimimalistički, a finesa je tihi uticaj muzike Miše Savića i jasan beleg panka. Specifičnost ovog spoja je, s druge strane, u grupama „Profili profili“i „Kazimirov kazneni korpus“objedinila dve snažne struje beogradske scene - konceptualnu umetnost i psihodeliju.

“Atmosfera sedenja u praznoj sobi opustelog dresiranog mozga, bez ijedne ideje, neprestano propagiranje ponavljanja, duševna praznina, praznina svega odbacuje i mogućnost samoubistva. Pokušaj razbijanja dosade je kažnjiv.”

Kroz jezik simbola raskidalo se sa govorom tadašnje politike. Čeza i ostali članovi ove grupe (Dragoljub Radojković i Slobodan Jelićić) na tom albumu eksperimentisali su sa formom. Koristeći repeticije i vokalize, i uz povremeno iskazivanje teksta priče sa naglašenom pauzom između svake reči kretali su se širokom skalom avangardističkih praksa od minimalističke muzike do literature albaharijevskog tipa. Tamnoj privlačnosti „Kazimirovog kaznenog korpusa“nije odoleo ni Milan Mladenović („Disciplina kičme“, „EKV“) koji je izvesno vreme bio pridruženi član te grupe.

“Želimo iluziju ostajanja na margini i individualnosti makar kao terapiju. Osećaj da smo im potrebni potvrđuje predodređenost naizgled izabranih stvari. Pripadnost je najodvratnija. Koketiramo sa fatalizmom.”

Dekadencija socijalističke Jugoslavije koja je vodila ka ratovima uzimala je maha. Čeza je u to vreme bio član više grupa - “Plaćenika“, reprezenata neoamerikane, a sa grupom “Supernaut“učestvovao u realizaciji albuma “Budućnost sada” i “Live in Zombietown”. “Supernaut” je bio i deo predstava koje je radila Sonja Savić, a Čeza je potpisan i kao autor muzike za njen film “Play“(1997).

“Mi smo samo senke junaka literature koja nas je kao najmaštovitije oružje društva do ovoga i dovela.”

Avangardističko opredeljenje kojeg se Čeza nije odricao ni u jednoj fazi svog rada ustoličen je programatskim tekstom objavljenim na omotu albuma „Profili profili“i „Kazimirov kazneni korpus“, čiji su odlomci naglašeni boldom i kurzivom korišćeni u pisanju ovog pomena. Kao odbrambena strategija od carstva banalnog zla preostalo nam je traganje za senkama, tikovima u duši, nemirom koji nekad prozvede a nekad ne proizvede glas i jasan pogled u lucidni san.

A sve to nam je ostavio Čeza!