Vozačima nanogice zbog smrti putara iz Niša
Jovica Kostić (64) iz sela Izvor kod Pirota i Vladimir Rakić (45) iz Niša osuđeni su prvostepenom presudom Osnovnog suda u Nišu na po godinu dana kućnog zatvora uz primenu mera elektronskog nadzora zbog saobraćajne nesreće u kojoj je 1. jula 2010.godine u Sićevačkoj klisuri kod Ostrovice nastradao radnik preduzeća „Signalizacija” Radmilo Radosavljević (48) iz Niša.
Oni su oglašeni krivim da su učinili teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, presuda je nepravosnažna, a kako nam je potvrđeno u Osnovnom sudu u Nišu, žalili su se i okrivljeni, a i tužilaštvo.
Suzana Momić Radosavljević, udovica nastradalog čoveka, koja je na presudu čekala osam godina, kaže da je šokirana vešću da su se dvojica okrivljenih žalili.
- Nemam reči, u šoku sam. Ova presuda je besramno povoljna za njih, ne razumem kako ih nije sramota bilo da se žale, jer je trebalo da su otkad već odslužili kazne. Sram da ih bude. To je najblaža moguća kazna koju su mogli da dobiju. Odmah je bilo jasno šta su uradili, trebalo je da prihvate da su krivi, a ne da proces traje osam godina. Trebalo bi sada da dobiju maksimalnu kaznu - kaže Suzana.
Kako je „Blic” pisao, Radosavljević je kritičnog dana oko 12.40 časova zbog radova na putu Niš - Pirot kod Ostrovice regulisao saobraćaj zastavicama, kada ga je udario autobus marke „setra” kojim je upravljao Kostić i odbacio na automobil marke „škoda fabija” u suprotnoj traci koju je vozio Rakić. Rakiću je stavljeno na teret da brzinu svog vozila nije prilagodio uslovima i stanju puta, pa nije na vreme uočio Radosavljevića koji je stajao na sredini kolovoza na punoj beloj liniji i vršio naizmenično propuštanje vozila. Kada je video da se „škoda” neće zaustaviti, Radosavljević je prešao u suprotnu traku, gde ga je udario autobus kojim je upravljao Kostić nanevši mu povrede opasne po život na granici bezuslovno smrtonosnih povreda, a potom ga odbacio na suprotnu kolovoznu traku gde ga je bočnom stranom „škode” udario Rakić. Takođe, Kostiću je stavljeno je na teret da brzinu autobusa „nije prilagodio osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi”.