Pozitivni pomaci

Dve usputne rečenice premijerke Ane Brnabić - koja je prekjuče medijima potvrdila da Ministarstvo pravde radi na izmenama Krivičnog zakona koje bi trebalo da omoguće dosuđivanje doživotne robije ubicama dece i maloletnika izazvale su talase pozitivnih impulsa i reakcija. Tako to biva: poruke, makar i usputne, sa visokih političkih pozicija u inertnim društvima često imaju veću težinu od desetina novinskih tekstova i komentara građana. Pogotovo kad nisu date olako i kada se tiču tema na koje zajednica reaguje emotivno i unisono.

#

Hajde da ne prođe još godinu i po dana čekanja dok ne usvojimo Jurićevu inicijativu

Osetio je to juče i Igor Jurić (više o tome čitajte na strani 7. današnjeg „Blica“). Sada postaje jasno da sati, dani i nedelje neumornog rada na promeni zakonske regulative i svesti građana, medija i onih koji donose odluke (mahom političara) imaju smisla.

Šta dalje? Pozitivni pomaci nikako ne znače da je borba završena. Ekspretska grupa Ministarstva pravde traži način da željene promene zakona, koje je Srbija podržala zdušno kao malo koju drugu inicijativu, uklopi i u postojeću zakonsku regulativu ali i u pravnu praksu zemalja EU. Kakav će biti konačni ishod tih nastojanja ostaje da se vidi.

U međuvremenu, poslanici (naši predstavnici, ljudi koje smo izabrali na izborima i koji imaju mandat da nas zastupaju) uglavnom ignorišu Jurićevu inicijativu. „Blic“je više puta pisao o tome koje su sve besmislene regulative prodefilovale kroz najvažnije zakonodavno telo građana Srbije. To što se u tom defileu nisu našle izmene Krivičnog zakona na kojima insistiramo još je jedan pokazatelj toga koliko je Narodna skupština izgubila kontakt sa svakodnevicom koju delimo. (Što, opet, ne znači da je skupština kao institucija prevaziđena već da se nešto u našoj kulturi i dalje tvrdoglavo opire demokratskim tekovinama, ali o tome drugom prilikom.)

Da zaključim: godinu i po dana prošlo je od pokretanja ove inicijative. Hajde da ne prođe još toliko pre nego što shvatimo da nam je nužno potrebna.