Ne opraštajte batine

„Početak veze bio je bajkovit, bio je divan, brižan, nežan, čovek sa emocijama... Nisam ni slutila da se u njemu krije nasilnik.“Ovim i sličnim rečima gotovo svaka od 40 žena žrtava nasilja iz Srbije hrabro je istupila i odlučila da svoju priču podeli sa svetom, poslavši je Japanki Joko Ono, borcu za mir i prava žena. Umetnica je pre nekoliko meseci, u susret Oktobarskom salonu u Beogradu i svojoj izložbi „Buđenje“, pozvala žene iz Srbije koje su pretrpele bilo kakvo rodno nasilje da napišu i pošalju svoje priče uz fotografije - samo svojih očiju.

I uspela je, jer oči su ogledalo duše, a duše ovih žena pune su tuge i bola. Pored fotografija očiju u Galeriji „Artget“, u Kulturnom centru Beograda okačene su i ispovesti, bez ikakve cenzure. Malo je reći da su potresne.

„I kada sam dobila zadnji put najveću modricu, volela sam ga“, rekla je u ispovesti jedna Jovana. A zašto, pobogu, pitaćete. Odgovor ovih žena koje su ostajale sa nasilnicima je sličan. „Volela sam ga, to nije bio moj čovek“, može se pročitati u ovim ispovestima.

„Smatram da nijedna žena na ovome svetu ne zaslužuje da bude toliko ubijena, a u isto vreme i toliko voljena. Manipulacija je đavolja rabota“, rekla je jedna Vida u svojoj ispovesti.

Ispovesti o porodičnom nasilju u domovima žena koje je „Blic“objavio u jučerašnjem broju pokazuju da su nasilja počela gotovo odmah, nakon nekoliko meseci zabavljanja. Zašto onda ostajati u takvom odnosu, skrivati i poricati nasilje kada svi znamo alarmantan podatak da je od početka 2018. godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo 25 žena? Samo pet njih je policiji prijavilo nasilje.

Nakon svega ostaje ćutanje. Ćutanje porodice, sramota zbog svega što ih je snašlo; ćutanje nadležnih, koji beže od svoje odgovornosti; ćutanje komšija i zajednice, koji kažu „hvala bogu, nisam ja“. Zato je ovaj projekat značajan jer prekida ćutanje, jer nas izlaže brutalnoj istini. Ko sad može da zažmuri?

#

“Manipulacija je đavolja rabota“, kazaće jedna od žrtava porodičnog nasilja