Ubijao i bogatio se na račun naroda
Slobodan Milošević počeo je političku karijeru u Komunističkoj partiji, gde je odmah bio upamćen po cenzuri pošto je zabranjivao tekstove u vezi s Jovankom Broz. Krajem osamdesetih smenjuje svog političkog mecenu Ivana Stambolića i postaje jedan od vinovnika etničkih sukoba tokom devedesetih širom Jugoslavije. Odbijajući zahtev da državna televizija bude slobodna i otvorena i za opoziciju, da bi zaustavio masovne proteste građana, izvodi i tenkove na ulice Beograda 9. marta 1991. Odbijao je mirovne planove „federacija 4+2” ili plan za srpsku krajinu i istovremeno otkupio prvu vilu na Dedinju za svega 2.000 marka, koju je njegova porodica prodala za više od dva miliona evra. Organizovao je pljačku građana, oduzimajući im staru deviznu štednju, a zatim i preostalu ušteđevinu preko piramidalnih banaka, državnih projekata Dafine i Jezde. Dok njegovi saradnici devize iznose u Moskvu i na Kipar, građani grcaju u rekordnoj inflaciji, uz sablasne slike praznih rafova. Krađa lokalnih izbora 1996. izazvala je četvoromesečne proteste, a posle pritiska međunarodne zajednice, režim priznaje volju građana. Tada njegova tajna i javna policija p o č i n j u brutalno da proganjaju političke neistomišljenike. Dok Srbiju 1999. uvodi u sukob sa NATO, nezakonito otkupljuje i drugu vilu na
Dedinju. Krajnju nemoralnost otkriva sudska presuda da je “iz niskih pobuda” naredio ubistva čak i nekadašnjeg prijatelja
Stambolića...
Umro je u Hagu optužen za zločine na Kosovu.