U Kucuri živi složn
I EVROPSKA UNIJA POZAVIDELA BI SKLADNOM ŽIVOTU NARODA U
Nije Evropska unija toliko daleko kao što se misli, dovoljno je doći u skladnu i tihu Kucuru malo vojvođansko selo pored Vrbasa broji čak 15 različitih nacija koje tu žive zajedno i složno.
Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, u selu živi nešto manje od 5.000 duša. Najviše ovde ima Rusina, zatim idu Srbi, pa onda redom Mađari, Crnogorci, Ukrajinci, Hrvati, Slovaci, Muslimani, Romi, Makedonci, Nemci, Slovenci, Rusi i Bunjevci, a po podacima sa Vikipedije, čak i Jugosloveni. Ako želimo da delimo dalje, tu su i oni „od iskona“čiji je još askurđel parao ove bačke oranice, ali i oni koji su dolazili sa nekih od kordunaških, bosanskih i crnogorskih bregova posle nesrećnih ratova u dvadesetom veku. Kolonisti - kako ih u Vojvodini krste. Ali u Kucuri se ljudi ne dele, nego, kako kažu, vole da rade i da se druže. Tome svedoči podatak da imaju čak 19 različitih udruženja građana, od sporta do kulture, koja su tokom čitave godine aktivna.
- Nikada nijedna nacionalna zajednica nije bila dominantna. Kada su se Rusini ovde doselili pre 255 godina, bilo je nekoliko srpskih porodica. Mađari, Nemci, Srbi i Rusini vekovima su učili jedni od drugih. Do danas se održao običaj da kada ujutro vidim svog komšiju Mađara, dobro jutro mu poželim sa „jo reggelt“, a on meni otpozdravlja „dobre rano“na rusinskom. Iz poštovanja prema komšiji, pričaš na njegovom jeziku, to je lep običaj i jedna od naših tajni - kaže Aranka Međeši, predsednica etno-kluba „Oteto od zaborava“. U ovom svojevrsnom muzeju koji je nastao pre
U selu svi su poligote, govore i srpski i mađarski i rusinski bez obzira kojoj naciji pripadaju
11 godina nalazi se čitava istorija stanovnika Kucure, a svaka nacija ima posebnu prostoriju gde je izložen deo njihove tradicije.
U selu postoje četiri crkve. Rusini idu u grkokatoličku, Srbi u pravoslavnu, Mađari i Hrvati u katoličku, a Romi u evangelističku. Imaju jedan dom kulture, za koji se na početku godine zajedno dogovore kako će i kada da ga koriste za različite manifestacije i svetkovine. Osnovna škola i dalje se zove „Bratstvo i jedinstvo“, a iako je bilo pokušaja da se ovo ime promeni, meštani nisu dali, smatraju da je ovo ime bolje rešenje nego da se nazove po nekoj znamenitoj ličnosti samo jedne nacije. Imaju dve biblioteke i dva kulturnoumetnička društva - “Žetvu” koja baštini običaje Rusina, ali i drugih nacionalnih manjina, te “Zavičajno vrelo” koje čuva tradiciju Srba.
- Vojvođanski duh uz toleranciju i poštovanje nikada nije napustio ovo mesto. Što se više upoznajemo, to više koristimo dobri duh suživota. Pazimo jedni druge, čuvamo uspomene na prošlost zbog lepše budućnosti - rekao je kucurski paroh otac Vladislav Rac.
Kako kažu Kucurani u selu ne može da se nabroji pet etnički čistih porodica. Ljudi su većinom poliglote, pričaju i srpski, rusinski, mađarski, pa čak i nemački, bez obzira koje su nacije.