Pobedila pesma smrti
Predstavom „Rekvijem za L“Alana Platela, izvedenom u subotu uveče u Sava centru, i tokom noći proglašenjem nagrada završen je 52. Bitef koji je od 13. do 22. septembra u takmičarskom programu obuhvatio 10 predstava iz devet zemalja.
„REKVIJEM ZA L“GLEDALO JE I 150 ĐAKA MUZIČKIH ŠKOLA I AKADEMIJA IZ SRBIJE
Po oceni međunarodnog žirija, Gran pri „Mira Trailović“pripao je predstavi „Zaostavština, komadi bez ljudi“Rimini protokola, a specijalno priznanje „Jovan Ćirilov“dobila su dva ostvarenja - „Večna Rusija“i „Rekvijem za L“.
Nagradu publike dobila je „Svita br. 3 - Evropa“Žorisa Lakosta, nagrada „Politike“za režiju pripala je Štefanu Kegiju, takođe za ostvarenje „Zaostavština, komadi bez ljudi“.
A aplauzom na nogama pune sale Sava centra ispraćena je muzička, koncertna predstava „Rekvijem za L“u kojoj su vrhunski muzičari iz Afrike čudesno izvodili uzbudljive kompozicije Fabricija Kasola, dok se iza njih odvijao autentičan snimak poslednjih sati života gospođe L. I premda je označena kao rekvijem, reč je o muzici koja vrvi od životnih sokova, koja je zapravo oda životu.
Lep kuriozitet predstavlja činjenica da je u publici bilo i 150 đaka muzičkih škola i akademija iz cele Srbije, odnosno iz Ćuprije, Novog Sada, Kragujevca i Beograda.
„Snažan utisak mi je ostavio koncept političkog u pozorištu“, kaže u osvrtu na festival Vanja Ejdus za „Blic“i dodaje: „Slažem sa onim što je Srećko Horvat rekao na otvaranju, da bi pozorište trebalo da bude političko. Ne ispolitizovano, nego da se bavi akutnim pitanjima. Zanimljive su instalacije, dobro je da smo ih videli, samo zbunjuje kako se u ocenjivanju mogu porediti sa predstavama koje počivaju na glumcima“.
Branko Rosić veli da ga je Bitef kupio iz prve, jer: „Veoma mi se dopala predstava koja je otvorila festival, ‘Svita br. 3 Evropa’ Ž. Lakosta. Sveukupno, Bitef mi je dao i brzi pregled na poslednje decenije, odnosno na luk od okrenutosti idejama u najboljem smislu, kakva je bilo pre više decenija, do ovog vremena bezidejnosti i ispraznosti o čemu govori pomenuta ‘Svita br. 3’. Kako smo dotle došli?! Nisam tradicionalista ali se radujem da Bitef opstaje toliko decenija, stalno se boreći za kvalitet i otvorenost.“
Po rečima Saše Radojevića, na ovogodišnjem Bitefu bilo je predstava koje su zanimljivo proširivale pojam klasičnog pozorišta. „Najupečatljiviji utisak je tematska aktuelnost, politička angažovanost Bitefa. A to otvara i zapitanost. Velika je dilema u savremenoj umetnosti kada je reč o subverzivnosti budući da kapitalizam, posebno ovaj neoliberalni, apsorbuje svaku subverziju i preusmerava je u vlastitu korist. To umetnike neminovno stavlja pred pitanje da li njihova subverzija može da posluži kao komercijalni element. Svaki sistem hoće da umetnost bude segment njegovog utemeljenja, uzdizanja, jačanja… Umetnik je u opasnoj poziciji da služi sistemu čak i onda kada je ubeđen da je protiv. Komplikovana je situacija pogotovo u nerazvijenijim sredinama. I dvostruka igra: sistem nastoji da iskoristi umetnike, umetnici nastoje da iskoriste sistem, i samo je pitanje ko je pametniji“, naveo je Saša Radojević.
Ovogodišnji Bitefov žiri je radio u sastavu Judit Čaki (Mađarska), Radmila Vojvodić (Crna Gora), Aleksandra Janković (Srbija), Bojana Mladenović (Holandija) i Brajs Lis (Engleska).