Nemanja i Dušan

Sa daljinskim u ruci danas možete da zavirite u svačiji život i, što je možda još važnije, možete da budete bilo ko. Visok, pametan, opasan, političar... Ali, možete da budete i čovek, čovek kao što je Nemanja Matić. Nemanja nije izabrao da bude fudbaler Mančester junajteda, nego momak iz Vrela koji plaća račune meštanima svog sela. Nemanja ne psuje, ne skida se pred kamerama i ne preti, Nemanja pomaže, spasava živote. I zbog toga njega u Srbiji manje poznaju od nekih tamo bezličnih kreatura. Običan čovek bi rekao “nažalost je tako”, ali siguran sam da Nemanja ne misli na isti način. Njemu je srce puno i na mestu je.

# Nemanja ne psuje, ne skida se pred kamerama i ne preti, on pomaže, spasava...

On ima novca, više od mnogih u Srbiji i manje od nekih čija imena niko ne sme da izgovori naglas. Ali, ima i dušu. U trenutku dok su svi “mrsili”, Nemanja je donirao novac za lečenje malog Dušana Todorovića koji se onako sitan i blag bori kao lav sa tumorom nadbubrežne žlezde. Nije važno koliko je Nemanja dao, pet dinara ili pet miliona, važno je da je čovek.

Kada bismo svi dali koliko možemo, onda bi nam tuđi i lažni životi postali nebitni. Bili bismo srećni, nasmejani, ispunjeni..., a onda bi polako počeli da nestaju oni drugi. Za njih više ne bi bilo mesta, jer nikog živog ne bi zanimali.

Nemanja i mali Dušan su naša stvarnost, odnosno da iskoristim mnogo poznatiji termin - rijaliti. Nažalost, rijaliti koji niko ne gleda.