Savetujemo majke da doje, ali nema zabrane dohrane
UREDBA O NACIONALNOM PROGRAMU PODRŠKE DOJENJU IZAZVALA NEDOUMICE
Samo 13,7 odsto beba u Srbiji hrani se isključivo majčinim mlekom u prvih pola godine života. Zbog konstantnog pada stope dojene dece, Vlada Srbije donela je u julu ove godine Uredbu o nacionalnom programu podrške dojenju. To, ipak, ne znači zabranu dohrane.
Kada se rodi, beba može da fokusira razdaljinu od 20 do 30 centimetara, a to je upravo ono rastojanje između majke koja gleda u svoju bebu dok je doji. Osim što pomaže uspostavljanju emotivne veze između majke i bebe, dojenje na prvom mestu štiti dete od infekcija, obezbeđuje pravilan rast i razvoj, ali i poboljšava razvoj i sazrevanje imunološkog sistema deteta. Time se upravo bavi Program podrške dojenju - koliko je majčino mleko važno za novorođenče. Osim toga, ovaj program uveo je i novinu u vidu evidencije beba koje dobijaju dohranu, koja će kasnije doktorima poslužiti kao rezultat uspešnosti samog programa.
NIŠTA NA SILU
No, i pored Programa podrške, nijedno dete ne sme biti gladno. Ukoliko majka i pored dovoljne količine mleka kaže doktorima da ne želi da doji svoju bebu, ona će dobiti dohranu.
- Ako majka kaže da ne želi da doji svoje dete, ne možemo je na silu terati, moramo da razgovaramo s njom, pokušaćemo da joj objasnimo važnost dojenja. Naravno, za to vreme moramo detetu dati energiju koja mu je potrebna, a mleko je jedina hrana za bebu, te je dohrana sasvim izvesna objašnjava za “Blic” prim. dr Tanja Lazić Mitrović, zamenica načelnika Neonatologije i šef intenzivne nege u GAK „Narodni front“.
Dr Lazić Mitrović kaže da je majčino mleko tek rođenim bebama i lek i hrana.
- Nepobitna činjenica jeste da je majčino mleko najbolje. Biohemijska nutritivna i imunološka svojstva mleka su nenadoknadiva. Mnogobrojnim tehnološkim postupcima možete da razlike u mlečnim formulama i mleku majke svedete na minimum, ali ne možete da nadoknadite imunološki značaj mleka - ističe dr Lazić Mitrović.
Naravno, to ne znači da ukoliko majka ne može da
„AKO MAJKA NE ŽELI DA DOJI DETE, NE MOŽEMO JE NA SILU TERATI“, KAŽE DOKTORKA LAZIĆ MITROVIĆ ZA „BLIC“
doji (zbog bolesti, anestezije, bolnih bradavica...) da će njena beba gladovati. U prodilištu, kaže dr Lazić Mitrović, postoje adekvatne specijalizovane formule kao zamena za majčino mleko. - To je privremena zamena. Mi svim tim majkama dajemo podršku da shvate da će i one ozdraviti i da će dobiti svoju bebu na podoj - priča dr Tanja Lazić Mitrović, pokazujući nam karton mlade mame čija je beba, i pored majčinog mleka, dobijala dohranu.
BOLNE BRADAVICE
I. P. (34) iz Beograda porodila se pre nekoliko dana u GAK „Narodni front“i zbog
veoma bolnih bradavica nije mogla da doji svoju bebu.
- Kada sam se porodila, uopšte nisam mogla da ustanem iz kreveta. Doktori su ustanovili da su mi bradavice potpuno uvučene i da beba ne može da sisa. Taj dan je moje dete dobijalo dohranu ceo dan. Sutradan, kada sam se malo oporavila, donosili su mi bebu da podstaknu dojenje - kaže ova mlada mama.
Kada se preksinoć ponovo požalila na bolne bradavice, tu noć joj nisu donosili bebu.
- Dete mi je tada bilo na dohrani i ujutru smo ponovo pokušali. Beba je zadovoljna, ne plače... - iskrena je I. P.
Prema rečima dr Lazić Mitrović, većina majki brine da u prvim satima nakon porođaja nemaju dovoljno mleka i da je njihovoj bebi odmah potrebna dohrana.
IMUNI PODSTICAJ
- Kada se beba rodi, kapacitet njenog želuca je jedva pet mililitara. Toliko svaka majka ima u svojim grudima. To se zove kolostrum, koji je imunološki najjači, što je novorođenčetu i potrebno - imunološki podsticaj - objašnjava dr Lazić Mitrović.
BEBA NIJE GLADNA UVEK KADA PLAČE
A o značaju majčinog mleka govori i to da majke čija su deca, nažalost, u intenzivnoj nezi donose svoje mleko u posebnim čašicama i daju doktorima da im nahrane bebu.
- Ovom uredbom želimo da objasnimo majkama i da im damo podršku za dojenje. Treba da znaju da beba ne plače samo kad je gladna - beba može da plače zato što se probudila, upiškila, ukakila... Majka kao majka, odmah se uplaši da nema dovoljno mleka, ali zato postoji medicina. Ovde svakodnevno merimo decu, a dozvoljen gubitak kilaže kod novorođenčeta je 10 do 15 procenata u prvih sedam dana. Takođe, ako dete ima urednu stolicu, to je pokazatelj sitosti bebe - objašnjava dr Lazić Mitrović.