Arkan u Sarajevu
“Dobro došli u Srbiju, crnu rupu Evrope”, kaže na početku reditelj Žerom Pjera, koji je imao za cilj da u Beogradu istraži ostavštinu Željka Ražnatovića Arkana u srpskom podzemlju, kao i da ispriča priču o njemu.
Njegov film “Arkanovo nasleđe. srpska mafija”, iako objektivno među slabijim ostvarenjima na inače odličnom programu prvog Festivala dokumentarnog filma AJB Doc, prirodno je pobudio najveće interesovanje sarajevske publike pa je jedino ostvarenje prikazano u dodatnom terminu, u utorak poslednjeg dana manifestacije. Iako će mnoge u Srbiji odbiti sam početak, treba ga pogledati pa onda doneti sud. Film, doduše, gađa neke od aktuelnih i akutnih problema našeg društva, ali obiluje površnostima i opštim mestima, stiče se utisak kao da gledate video-materijal tabloidnih naslova. Paradoksalno, sam Beograd u filmu je slikan lepo, tako da je u neskladu sa proklamovanom idejom o crnoj rupi Evrope.
U uvodu reditelj razgovara sa jednim trgovcem oružja koji pod maskom priča da roba odlazi na Zapad, na šta Pjera zaključuje da su tim oružjem izvršeni neki od terorističkih napada na Zapadu.
Potom se sreće sa vođama “delija” i “grobara” koji su takođe sa kapuljačama, dok su im glasovi modulirani. Taj deo izgleda gotovo nadrealno. Gledamo navijačke vođe koje, poput policajaca ili novinara koji se bave istraživanjem podzemlja, pričaju da su glavni dileri droge i da država ima apsolutnu kontrolu nad njima?! Ili dvojica navijača Zvezde koji ga bez kapuljača vode na derbi (reditelj ih predstavlja kao vođe), još mu usput pričaju kako kradu po Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji...?! Kažu da im je Arkan idol. U trenutku kada se na ekranu pojave slike vođa Partizanovog juga, među kojima je i ubijeni Sale Mutavi, i kad očekujete da će tu da razvije priču o odnosu vlasti i navijača, reditelj ostaje na konstataciji da se među njima nalazi i jedan pripadnik Vojne bezbednosti. Staje na mestu koje je tabu tema i u Srbiji i nastavlja sa (za nas) opšte poznatim stvarima.
Sagovornici su mu i stalni gosti jutarnjih i drugih pro-
Francuski reditelj zastaje u filmu na mestu koje je tabu tema i u Srbiji
grama beogradskih televizija. Božidar Spasić, Mile Novaković, Milomir Marić, potom nekoliko bivših Arkanovih saboraca “u svojoj zemlji heroji u ostaku sveta ratni zločinci”, kako ih opisuje Pjera... Koristi i dokumentarne snimke iz učešća Arkana i Srpske dobrovoljačke garde u ratovima devedesetih, njega na terenu Maksimira u odelu, pred početak čuvene utakmice iz 1990. Dinamo-zvezda, kao i fotografije iz njegove kriminalne prošlosti.
Jedan od sagovornika je Borislav Pelević, koji ga uvodi u kuću čiji je jedan deo pretvorio u Muzej Arkanu. Posle filma, među studentima iz svih bivših republika SFRJ koji su na festivalu pohađali treninge dokumentarnog filma neformalno se razgovaralo o filmu. Radi se o generaciji rođenoj tih devedesetih, umnogome neopterećenoj tom ostavštinom. I dok su jedni pitali da li je Pelević među najmoćnijim ljudima u zemlji jer je tako prikazan, neke njihove kolege iz Srbije nisu imale pojma ko je on uopšte?!
Inače, Pjera se, po sopstvenom priznanju, u filmu najbolje proveo na koncertu Arkanove udovice Cece (on je zove Čeča) jer je tamo “70 odsto mladih devojaka”, a uspeo je i da razgovara s njom.
Ako je za utehu nama iz “crne rupe Evrope”, komentari nekih ljudi iz sarajevskog kulturnog i javnog života posle projekcije na viđeno u ovom filmu, poput povezanosti navijača sa vlašću i učešća u kriminalnim aktivnostima, bespravnoj gradnji... glasio je: Copy/ Paste.