Od hektara pod leskom zarada i do 10.000 evra
Ako neko želi da se upusti u biznis uzgajanja koštunjavog voća, jesen je idealno vreme za sadnju lešnika i oraha, čije prve plodove i te kako vredi čekati i nekoliko godina s obzirom na to da je zarada po hektaru od 15.000 do 20.000 evra.
Za pristojan život jedne četvoročlane porodice treba oko tri hektara oraha ili lešnika. Ulaganja u orah su u startu manja, ali se i duže čeka na pun rod. U Srbiji se orah trenutno gaji na 15.000 hektara površina i proizvede se oko 25.000 tona godišnje.
- Za lep život potrebna su vam tri hektara, a ako hoćete da uživate i ne razmišljate, posadite deset. Za sadnice po hektaru treba oko hiljadu evra i više nema nekih dodatnih investicija. Najpopularnija sorta je čendler. Navodnjavanje može da bude i ručno jer se retko sadi, a ozbiljnije ubiranje roda kreće od sedme godine - izjavio je Stevan Savić, poljoprivrednik i vlasnik rasadnika oraha iz sela Lazarevac.
Pun rod očekuje se posle desete godine, kada se po hektaru, gde obično ima oko 300 stabala, može zaraditi i 20.000 evra, a vek eksploatacije jednog stabla je čak šezdeset godina.
S druge strane, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, prinos iznosi u jednoj godini više od 5.000 tona, što pokriva jednu do dve desetine potreba za
ovom voćkom na našem tržištu. Za jedan hektar zasada pod leskom potrebno je od 5.000 do 8.000 evra ulaganja, za vraćanje uloženog
čeka se sedam godina. Po hektaru može da se zaradi i 15.000 evra.
- U cenu ulaganja ulazi nabavka sadnica, kopanje bunara tamo gde ga nema i navodnjavanje parcele. Najčešće u Srbiji gajimo vrste Corylus avellana i Corylus maxima, koja počinje da rađa nakon dve do tri godine. Nakon četiri godine postaju komercijalno produktivne, a vrhunac rađanja dostižu između
10 i 15 godina starosti. U proseku drvo daje od tri do četiri, a maksimalno 11 kilograma lešnika - izjavio je proizvođač lešnika Sava Novaković iz Šida.
Međutim, ako poljoprivrednik ne želi da pozajmljuje mehanizaciju, moraće da uloži i još 4.000 evra za usisivač, 7.000 za sušač, polovni vinogradarski traktor košta još oko 2.500 evra, a frezer oko 500 evra. Dr Rade Miletić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je između dva svetska rata Srbija bila izvoznik oraha, a danas je uvoznik. Kako dodaje, lešnik počinje ranije da rađa od oraha, ali on zahteva više rada, kao i mehanizacije, te je potrebno i navodnjavanje što nije slučaj sa orahom. Tokom vegetacije sa leskom ima više posla. Treba uklanjati izdanke, a berba mora da bude mašinska jer su plodovi sitni.
Idealna klima i dosta zapuštenih parcela odlični su početni ulovi za proizvodnju lešnika i oraha u Srbiji, ali ljudi na to treba da se odvaže.