Šta čeka Srpsku?

NA PRVOJ LINIJI

Za sada je jedino izvesno da su izbori zakazani za 7. oktobar. Sve ostalo pa i to da li će se oni održati, što se tiče Republike Srpske je neizvesno. Izvesno je i to da je Milorad Dodik u priličnoj prednosti u odnosu na oponenta mu Ivanića, kao i da je Željka Cvijanović u nešto manjoj prednosti prema Vukoti Govedarici u trci za predsednika RS, no izgleda da je rezultat izbora sve više u drugom planu. Da budem precizniji, rezultat će biti bitan ako bude mala razlika između glavnih aktera, jer to je sjajan povod za još jednu u nizu obojenih revolucija. Doduše, povod bi mogao da bude i ako Dodik i njegovi saborci budu ubedljivi jer baš je to ono što nikako ne bi smelo da se dogodi u planovima zapadnih ambasada koje pokušavaju da utiču na izborne rezultate. Otuda, nemojte se začuditi posle izbora, ako se uopšte održe, kada krene orkestrirana kampanja kako su oni pokradeni, kako se narod poziva na ulične proteste protiv “lopova i diktatora” iz Laktaša.

Najveći problem zapadnim kreatorima nemira je zapravo opozicija koju favorizuju. Kada ih čovek posmatra sa strane ne zna se da li da im se smeje ili da plače nad gomilom njihovih sumanutih poteza. Po pitanju programa nemaju ama baš ništa, a jedino što ih spaja je mržnja prema Dodiku. Tanko za bilo šta ozbiljno. Kako bi negde pronašli svoj identitet sve više trče na banjalučki Trg Krajine u zagrljaj ocu pokojnog Davida Dragićevića, ne bili na tragediji dobili koji poen, računajući da višemesečni protesti imaju snagu da pokrenu lavinu protiv Mileta. Sve bi to možda i bila dobra računica da Davidov otac nije počeo da dovodi na proteste nekadašnje muslimanske ratne komandante i da javno govori kako će pozvati i vehabije na proteste. To je kod Srba upalilo lampicu da je taj protest odavno izgubio humanu dimenziju i da je to postala politička ujdurma. Dabome, retko ko se zapita odakle novac za svakodnevne proteste, ko osmišljava akcije, ko plaća održanje energije tog protesta, ikonografiju, propagandni materijal. Složećemo se da samo od sebe to se nikako ne da održati.

Ali, vratimo se izborima. Naime, već imamo pretnje da se izbori neće održati ukoliko se, kako otac pokojnog Davida naglašava, ne pronađu ubice njegovog sina. Kako kaže, on će uzeti pravdu u svoje ruke. Naravno, svaka ozbiljna vlast ovakav scenario može da spreči, no pitanje svih pitanja je da li je Dragićević ovako nešto ispalio u afektu ili mu je neko ko inače podupire te proteste rekao da to kaže, obezbedivši mu pri tom logistiku za početak bezumlja. Svakako da je scenario po kome vlast sklanja sa ulice čoveka kome je dete stradalo i s kojim se sukobljava veoma emotivna za svakog roditelja. Da se razumemo, na tu emociju se i ide tokom čitavog trajanja uličnih zbivanja u Banjaluci. U datim okolnostima, dovoljna je mala iskrica na tom protestu koju bi tamošnja opozicija iskoristila da na izbore ne izađe, već da pozove pristalice na ulicu, da recimo zatraži “smenu diktatora”, te da se sa ulica neće povući dok im se zahtev ne ispuni. U toj varijanti jedini izbori bi bili oni na ulici i vlast bi se tako preuzimala. Svakako da bi muslimanske vlasti u Sarajevu tako nešto jedva dočekale, a zapadne ambasade lagano bi kroz haos finiširale scenario. Postoji i druga varijanta, da se izbori održe, ali sve vreme govori kako su oni pokradeni te je svaka Dodikova pobeda unapred kod dela javnosti delegitimizovana, što je takođe povod za izazivanje haosa. Pitanje svih pitanja je koliko će se to masovno primiti kod naroda, što znači da bi za takav scenario njegovi kreatori morali negde da tokom izbornog dana izazivaju sukobe na biračkim mestima ili da izmisle nekakvo dopisivanje glasova, možda snimak navodne kupovine glasova i sl.

Rezime svega bi bio da Dodik mora svu pažnju da usmeri i na najsitnije detalje koji bi eventualno mogli da ga dovedu u mat poziciju. Njemu se traži sada dlaka u jajetu kako bi mu se spremio svilen gajtan. Hod po tankoj žici između već spremnih scenarija njegovog rušenja i kampanje da dobije ubedljivu podršku naroda verovatno je za njega najveći izazov koji je ikada imao. Ipak, pored toga, to je izazov i sa srpski narod za koga nikako ne bi valjalo da ponovo nasedne kao što smo mi u Srbiji naseli 5.oktobra.

Pametu glavu dragi Srbi u Republici Srpskoj.