Dečaci su dobro, celo selo oplakuje malu Milicu
MISTERIJA SMRTI DEVOJČICE I OBOL
Milica Bogdan (9) iz sela Kajtasovo kod Bele Crkve preminula je u nedelju, 23. septembra, u vršačkoj bolnici, dok su njena dva brata, sa simptomima sličnim trovanju, prebačena u Univerzitetsku dečju bolnicu u Tiršovoj i nisu životno ugroženi.
Tužilaštvo u Pančevu naložilo je obdukciju pošto je, prema mišljenju lekara, devojčica umrla pod nerazjašnjenim okolnostima. Obdukcija treba da odgovori na pitanje da li je bilo trovanja ili je uzrok smrti zarazno oboljenje. Miličina braća su, na sreću, u dobrom stanju.
- Dečaci su primljeni u našu kliniku sa visokom temperaturom i bolovima u stomaku. Dijagnostičke procedure su u toku, a dečaci su trenutno stabilnog opšteg stanja - rekao je za “Blic” dr Siniša Dučić, direktor “Tiršove”.
Celo Kajtasovo sjatilo se tokom jučerašnjeg dana pred trošnu kuću porodice Bogdan. Niko ne može da se pomiri sa smrću devetogodišnje Milice. Njen otac Pavel samo je odmahnuo rukom i zamakao u dvorište.
Milica je bila jedino žensko dete u porodici. Pored nje, otac Pavel i majka Zorica
Naši stručni radnici su ih često obilazili, pre svega psiholozi i socijalni radnici
DRAGAN POPOVIĆ, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD
izrodili su sinove Miroslava, Miodraga, Novicu, Andreja, Radoslava i Slavišu, od kojih najstariji ima 18, a najmlađi šest godina. Iako je u pitanju veoma siromašna porodica, roditelji su se, pričaju komšije, iz sve snage trudili da im deca ne gladuju.
- Grehota je gledati ih kako se muče da bi preživeli. Svrati im ponekad neko iz Centra za socijalni rad, ali pitanje je od kakve su pomoći bili. Otac i majka gledaju samo decu da prehrane, a da li oni jedu nekad, pitanje je - kaže za “Blic” uplakanim glasom prva komšinica porodice Bogdan.
Ništa tog dana nije ukazivalo da će ovakva nesreća zadesiti ovo malo naselje. Mala Milica je, pričaju komšije, igrala sa drugarima fudbal, bila srećna i vesela.
- Do juče sam je gledala svaki dan, vozila je bicikl... Živahna, zdrava kao dren!
Njen deda mi je rekao da je Milica samo odjednom počela da povraća, dobila visoku temperaturu i eto... nije smogla snage da završi rečenicu komšinica.
A uslovi u kojima porodica Bogdan živi su teški - bez struje, septičke jame, sa vodom iz bunara. Majka Zorica nigde nije radila, bila je kod kuće sa decom, dok je otac Pavel svakodnevno išao u nadnicu, lovio ribu i brao kukuruz... O tome koliko komšije imaju dobro mišljenje o ovoj porodici govori i to što je celo selo preko noći sakupilo novac ne bi li pomogli da Milica na onaj svet bude ispraćena kako dolikuje.
Dragan Popović, direktor Centra za socijalni rad u Beloj Crkvi, rekao je za “Blic” da porodica Bogdan već godinama koristi socijalnu pomoć. No, i pored teške materijalne situacije, Pavel i Zorica su, priča Popović, pravi primer kako se treba starati o deci.
- Naši stručni radnici su ih često obilazili, pre svega psiholozi i socijalni radnici. U junu je bila opservacija porodice.
Deca idu redovno u školu, druže se sa svom decom... Milica se dan pre smrti igrala sa nekolicinom svojih drugara, posećivali su se - kaže Popović.
Nikada nije bilo prijave ni za nasilje u porodici, niti za vršnjačko nasilje, istakao je direktor CZSR.
- Ta deca su od učitelja
U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD TVRDE DA SU RODITELJI PRIMER KAKO SE TREBA STARATI O DECI
označavana kao društvena, kulturna, što se ne dešava baš često kada su u pitanju korisnici socijalne pomoći. Otac je vredan čovek, stalno ide u nadnicu, a stariji sinovi mu, kada ne idu u školu, pomažu. Imaju malo živine, dve, tri koze... Ta deca u školi imaju užinu, dva, tri puta godišnje dobijaju pakete pomoći od Crvenog krsta priča Popović.