„Kod srca nema popravnog“
“Najvažnije je da shvatite da sa srcem nema popravnog. Kada se neko razboli i doktori mu daju nekoliko meseci ili godina života, i dalje postoji šansa za neki ‘čarobni lek‘. Kod srca vaša šansa traje 45 minuta”.
Ovako za “Blic” priča Nenad Janković (55), poznatiji kao dr Nele Karajlić, sedam godina nakon što je preživeo infrakt. Sa Neletom smo razgovarali u beogradskom Urgentnom centru, gde je došao na redovnu kontrolu kod kardiologa. Zadihan od testa opterećenja koji je radio, kaže da se i dan-danas seća tog 22. maja 2011. godine, kada mu je život kao opomenu dodelio “zdravstveni žuti karton”.
- Taj bol koji mi se prvo pojavio u želucu, polako se širio ka grudnom košu, a kasnije mi je obuhvatio zube: imao sam osećaj kao da mi je cela vilica utrnula - priseća se Karajlić.
STRES, PUŠENJE...
Imao je, kaže, tu sreću da bude relativno blizu Hitne pomoći u Mladenovcu, a samo pravovremenom reakcijom tamošnjih lekara nekadašnji frontmen rok grupe “Zabranjeno pušenje” prošao je bez ozbiljnijih posledica.
- Doktorka koja me je primila je vrlo vešto reagovala, dala mi je potrebne lekove, a zatim su me hitno prebacili u Ugentni centar u Beogradu. Kod mene je bila u pitanju neka vrsta stezanja, odnosno spazam krvnog suda - objašnjava Karajlić.
Na putu od Mladenovca do Beograda mu, priseća se, nije bilo svejedno, ali pošto je bol koji je do tada osećao polako prestajao zbog lekova, bilo mu je lakše da shvati da se stvari kreću u dobrom pravcu. Srećom, nije bilo u pitanju nikakvo zakrčenje, pa je Nele prošao bez operacije.
- Živeo sam jednim nenormalnim životom, svirao sam non-sop, leteo sa kontinenta na kontinent, sa svim elementima koje prate jedan takav život - stres, nervoza, alkohol, nespavanje, neredovna ishrana, cigarete... Prvo sam ostavio mobilni telefon i kompjuter i bez te dve sprave sam bio dva meseca. Prestao sam da pušim, a onda i da sviram jer sam shvatio da ne mogu da sviram tako što ću sa pola srca ući na koncert, nego uvek dajem celog sebe, te sam shvatio da je bolje da nikako ne sviram - kaže Karajlić, koji je prve koncerte ponovo imao tek nedavno.
VISOK RIZIK
A Nele Karajlić nije usamljen slučaj - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Naša zemlja spada u zemlje sa visokim rizikom od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, a upravo u cilju poboljšanja prevencije, u subotu, 29. septembra, obeležava se Svetski dan srca.
Dr Dragan Matić, kardiolog
Povišen rizik od ponovnog infarkta imaju pacijenti stariji od 70 godina koji su već imali akutni infarkt, ali i žene i pacijenti koji su dijabetičari.
MARIJANA PEJIĆ, KARIOLOG
u Urgentnom centru, kaže za “Blic” da je osnovna preventivna mera kada su bolesti srca u pitanju prestanak pušenja.
- Potrebno je na tri do šest meseci proveravati vrednosti šećera i masnoća u krvi. Takođe je veoma bitno kontrolisati i krvni pritisak. Na kraju, treba obratiti pažnju i na to šta jedemo, treba izbegavati hranu zasićenu mastima - savetuje dr Matić.
PREVENCIJA
Njegova koleginica, dr Marijana Pejić, takođe kardiolog UC, ističe da je, osim primarne, veoma važna i sekundarna prevencija kod ljudi koji su već doživeli infarkt. - Pacijenti pod povišenim rizikom za ponovni infarkt su pacijenti stariji od 70 koji su već imali akutni infarkt, žene i dijabetičari - kaže Pejić za „Blic“.
NAKON INFARKTA SVAKI PETI PACIJENT U PRVOJ GODINI DOŽIVI NOVI SRČANI ILI MOŽDANI UDAR