Zašto mladi o Miloševićevim zlodelima ne znaju dovoljno

Blic - - TEMA DANA - Andriana janković

Anketa “Blicovog” portala među mladima u Beogradu donela je neke zaista frapantne odgovore. Veliki broj onih koji su rođeni posle 2000. godine misli da su građani Srbije bolje živeli u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Prošlo je 18 godina otkad je Milošević pao s vlasti. Njegova vladavina donela nam je rat, sankcije, hiperinflaciju, zločine, ubistva, zabrane medija. No, i pored toga, naći će se mladi koji kažu da se tada bolje živelo. Jer, “tako su im pričale bake, roditelji”.

“Iako je tata glasao za Koštunicu, on sada nostalgično gleda na devedesete”, “Kakva god bila situacija, pričaju da se i pored sankcija tada bolje i lakše živelo nego sada”, “Meni je bilo u redu, mojim roditeljima je bilo super” - deo je odgovora mladih ljudi na pitanje o Miloševiću.

A istina je da su od momenta njegovog dolaska na vlast usledile stvari koje nijedna generacija ne bi smela da zaboravi - raspad Jugoslavije, uzaludni ratovi, bombardovanje 1999, egzil našeg naroda i etničko čišćenje, demonstracije... Tu su i sankcije UNA, pljačkanje građana kroz hiperinflaciju i piramidalne banke Jezde i Dafine, plata od desetak tadašnjih nemačkih maraka, opšte siromaštvo, redovi ispred praznih prodavnica, kupovina osnovnih potrepština na pijacama, a benzina i cigareta na ulicama... No, neki od roditelja, ali i društvo, škole... zaboravili su da deci prenesu bar deo istine.

IZMEĐU RĐAVOG SEĆANJA I ZABORAVA Sociolog Ratko Božović smatra da je u pitanju prikrivanje istine.

- Kada se sve završilo, mi nismo izlašli sa istinom o tome šta je bilo. Nismo je imali ni na javnoj sceni, ni u školi. Naša priča o tom vremenu još lebdi između rđavog sećanja i zaborava. Stvari se moraju videti kritički i iskreno. Svi ovi problemi nam se sada dešavaju jer nismo imali snage da se suočimo sa istinom tih naših ratovanja, godina krize, mučnog života, kada je život bio potpuno obezvređen. Ako studenti kažu da se dobro živelo u Miloševićevo doba, mislim da nije nešto u redu sa percepcijom ljudi koji su im ispričali tu priču - kaže Božović za “Blic”.

150 ODSTO VIŠE SAMOUBISTAVA

Od plate nije moglo da se živi. Za zarađeno je moglo da se kupi - ništa. Kurs marke je divljao, odštampane su 33 bezvredne novčanice sa

Iako je tata glasao za Koštunicu, on sada nostalgično gleda na devedesete Kakva god bila situacija, pričaju da se i pored sankcija tada bolje i lakše živelo nego sada Meni je bilo u redu, mojim roditeljima je bilo super NEKE OD IZJAVA U ANKETI

beskonačnim nizom nula, rafovi u radnjama i frižideri bili su prazni.

- U filmu “Odiseja 2001” kompjuter koji vodi brod poludi zato što su ga lagali, jer za razliku od ljudi, on nije navikao na laž. Tako je i ovo - šta da očekujemo od mladih? Demokratski blok se podelio, ispostavilo se da se narod ne ljuti na onog ko je nešto loše radio, nego na onog ko je priznao loše stvari. Mladi žele nešto novo, a ako novog nema, okreću se prošlosti - smatra istoričar Čedomir Antić. A gde su skrivani ulje, hrana i sve ostalo, i zašto smo imali 150 odsto samoubistava više tih godina, to su, smatra Antić, pitanja na koja treba da odgovore oni koji podržavaju Miloševića.

APSOLUTNO NEZNANJE Iako naglašava da ne bi trebalo izvlačiti dalekosežne zaključke iz samo jedne ankete, analitičar Bojan Klačar kaže da je vrlo verovatno da jedan deo mlađe populacije ima određenu vrstu, ako ne odobravajućeg, onda barem neutralnog odnosa prema tom periodu.

- Tu postoje dve grupe razloga: prvi je apsolutno neznanje. Ako pitate bilo koga o prošlosti, važno je znati koliko je informisan o tome. Zbog toga vrlo često imamo odgovore koji su posledica neinforisanosti i nepoznavanja teme - smatra Klačar.

Drugi razlog je, ističe on, to što je reč o ljudima koji sve to nisu proživeli na ličnom nivou.

- Mi od 2000. godine imamo vrlo turbulentnan politički period u kome nije bilo do kraja konzistentnog odnosa, niti raskida sa svim elementima Miloševićeve politike. Nije se ovo društvo u najboljoj meri ogradilo od svega što se zapravo desilo tokom 90. godina i to je, između ostalog, dovelo do toga da mladi ljudi, u narativu koji prema tim godinama nije do kraja osuđujući, ne mogu da steknu kompletnu sliku o tome šta je istina - objašnjava Klačar.

“ispada da nije kriv onaj ko je loše radio, nego onaj ko je sve te loše stvari priznao” istoričar Čedomir antić “nismo imali ni na javnoj sceni, ni u školi priču o tom vremenu koja je ispričana istinito” sociolog ratko božović

“društvo se nije u najboljoj meri ogradilo od svega što se zapravo desilo tokom %&-ih godina” analitičar bojan klačar

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.