Boriću se dok mi noga ne otpadne
JANKO TIPSAREVIĆ ZA “BLIC” O OPERACIJAMA, POVRATKU, DEJVIS KUPU, ODNOSU SA ĐOKOVIĆEM ... Narednih meseci će biti kraj ako ne budem mogao da igram. I ranije sam to pričao, pa porekao. Ali možda sam vas i slagao, možda se u januaru opet operišem i probam re
Jelena Medić
naredna tri-četiri Janko tipsarević Janko Tipsarević je sigurno najveći borac među srpskim teniserima. Čovek koji je u prethodne četiri godine preživeo brojne operacije, povrede, oporavke, ponovo je na novom početku. I iako ima 34 godine, želi da proba da se vrati na tur, da pokuša da se još jednom vine u visine. - Prva stvar, penzionisao sam se sa 29 godina, tako da se nisam naigrao tenisa uopšte - počeo je priču za “Blic” Tipsarević. Potom je nastavio: - Druga stvar je što sam imao mnogo sreće da sam kao mlađi imao svog trenera Romana Savočkina. On me je očeličio. Zbog njega i te discipline koje mi je usadio i dalje verujem da ću nastaviti da pokušavam dok mi noga ne otpadne. S takvim stavom možda ne uspem, možda se nikada ne vratim, možda ništa ne iskopam u tenisu, ali hoću u akademiji ili menadžerskoj agenciji. Samo zbog tog pristupa životu generalno. Iako je najavljivao da će se vratiti na čelendžeru u Banjaluci, zasad je povratak neizvestan. - Veliki mi je podstrek i to što imam zaštićeni rang, mislim da je on oko 68. mesta, pa mogu s njim da odigram nekoliko čelendžera, 12
grend slemova i ATP turnira. Možda dobijem i neku vajld kartu. U dva navrata sam se vraćao ni iz čega na 72. i na 52. mesto. Ako me noga ne boli, to je ostvarljivo. Ali postoji to “ali” koje je veliko. Trenirao sam mesec i po-dva bez problema, pa su usledili novi problemi dve nedelje - opet injekcija, opet sr...a. Povreda je zaista iz dana u dan... Ne vraća mi se na tur da moram da igram pod tabletama. Izašao sam iz razmišljanja: “Ako neću biti top 20, neću ni da se vraćam”. Moja ideja
kada se vratim jeste da probam da se dočepam top 100 u roku od godinu dana, a onda koliko me telo služi da se takmičim na tom nivou, još godinu ili dve.
Dok je na bolovanju, tenis kod Janka izaziva pomešane emocije.
- S jedne strane, gledao sam tenis s mržnjom. A onda je to prešlo u toliko ludilo da ja nisam, ne tenis, nego sport uopšte hteo da gledam. Nisam hteo da gledam bilo koga da može da trči,
a ja sam u krevetu i gledam filmove. S druge strane, hteo sam da gledam zato što mi je to bio dodatni podstrek, dodatna motivacija da radim nešto što mogu, na primer kondicione treninge. Uvek sam voleo da treniram, ali sam došao do toga da mi se smučila teretana jer u poslednjih pet godina uvek radim neki oporavak - možeš ovo, ali nemoj ono. A ja nisam takav - ili radim 100 odsto ili ne radim ništa, pa mi je i to teško palo. Takođe, gledao sam jer sam svestan da ću i posle karijere biti uz tenis kroz akademiju, eventualno i trenerski posao ako se ukaže prilika koja me zagolica.
Da li je spreman da mu je kraj karijere blizu...
- Spreman sam i ako je kraj. Biće kraj ako u naredna tri-četiri meseca ja zaista ne budem mogao da igram. I ranije sam to pričao - pre neke operacije rekao sam bih je poslednja, onda se operišem, pa opet oporavak, pa onda opet operacija i tako ukrug. Mogu da kažem da je kraj ako ne budem igrao do Indijan Velsa i Majamija, ali možda sam vas i slagao, možda se u januaru opet operišem i probam. Ne znam.