DŽEZ Ovo vreme ne trpi skromnost
BOJAN ZULFIKARPAŠIĆ PRED KONCERT KOJI će ZATVORITI FESTIVAL SAKSOFONA „BELGREJD SAKSPIRIJENS“ Peti međunarodni festival saksofona „Belgrejd sakspirijens“večeras će biti svečano zatvoren u Kombank dvorani koncertom dvojice vrhunskih umetnika, Batista Erben
Šta publika može da očekuje na koncertu u subotu, koji program će joj umetnici ponuditi, pitali smo Bojana Zulfikarpašića.
- Batist je, pored toga što je usavršio svoje znanje i standarde svega onoga što se desilo pre njega, takođe čovek koji komponuje svoje stvari. Tako da smo se vrlo brzo složili da bi bilo dobro da bude njegovih kompozicija, mojih kompozicija, neke nove, neke malo starije... Uglavnom su novije što se mene tiče, za njega verujem da su kompozicije koje je već snimio negde, a ja sam izvukao ono što je za mene aktuelno. Znajući u svakom slučaju šta god da sviramo, koji god da je predtekst, koja god da je kompozicija to je za nas predtekst za improvizaciju i zabavu. Prva stvar koju očekujem da između mene i Batiste bude sinergija, razumevanje i da budemo na istim talasnim dužinama. A znam šta sam doživeo dok smo probali prošlih mesec dana, čini mi se da ne možemo da omašimo. On je vrlo elastičan muzičar koji apsolutno ne misli na svoj instrument, nego misli na muziku. Reaguje na skoro sve što ja predložim, i obratno. Reagujemo brzo i to je u džezu vrlo bitna stvar - da čovek bude spreman kada se popne na binu da muzika prođe kroz nas, na što više nivoa. Druga stvar, očekujem od ljudi koji dolaze na koncert - da dođu na koncert! A sve ostalo je u našim rukama.
Koliko stižete da pratite domaću džez scenu i postoji li neko novo ime?
- Ne postoji jedno novo ime, nego globalno bih mogao da kažem, evo baš sada ovo što slušamo u pozadini su mladi momci, mladi saksofonisti, ljudi koji zvuče tako da su sa ovakvim znanjem i umećem izašli pre 20-30 godina bili bi instant zvezde u ovim krajevima. Izgleda da sve škole koje postoje i ljudi koji predaju u školama daju neko znanje, tako da ljudi izlaze kao sve mlađi i sve bolji muzičari. Ne bih mogao da navedem jednoga, ali što se saksofona tiče imao sam skoro iskustva sa Rastkom Obradovićem, i nivo na kojem on sada operiše i svira je jedan svetski nivo. Njega mogu da izbacim iz te gomile samo zato što s njim imam malo više iskustva i zajedno smo svirali i snimili nešto.
Kakva je situacija u Francuskoj što se tiče novih lica na sceni?
- Interesantna je situacija. Mislim da je situacija u zemlji kao što je Francuska, koja je naravno velika zemlja i koja vrlo često upadne u te mejnstrimove praćenja onoga što dolazi iz Amerike, da ima neverovatno puno talentovanih muzičara. Pošto predajem u više škola u Parizu, fali im možda pravog interesovanja za ono šta se desilo pre njih. Ovo sada je „ja“doba. Danas ljudi moraju da se predstavljaju kao da su rođeni geniji. Zbog same činjenice da oni sami sebe prodaju što po Fejsbuku, što po društvenim mrežama... Tako da su u čitavoj toj priči izgubili neke korisne skromnosti. Ne lažne skromnosti, nego toga da je u ovoj muzici najbitnije da čovek, kada je mlad, i počinje da se bavi muzikom kao što je džez, definitivno puno toga može da nauči svirajući sa starijim od sebe, čak i ako su oni nešto lošiji muzičari, ali njihovo iskustvo je nešto što čovek treba da primi i da od toga nešto nauči.
Čekamo vaš novi album. Pripremate nešto novo?
- Počeo sam da komponujem za različite bendove, za jedan elektrobend sa kojim sam svirao u martu u Beogradu, zatim za projekat „Moj trio plus“... Međutim, u te tri, četiri godine u kojima sam bio vrlo aktivan jer sam snimao, ali ne pod svojim imenom, svoje projekte sam stavio malo u stendbaj jer nisam imao više jednostavno snage da se borim sa svim elementima i ljudima koji se mogu naći na putu kada čovek želi da snimi novi album. Da se raspravljam sa ljudima, agencijama, bukerima... Treba mi odmor od toga, tako da sam stavio svoju kreativnost više na žive svirke. Međutim, skupilo se materijala i želje da se nešto uradi, tako da verujem da će iduće godine da bude ne jedan, nego čak možda i više albuma.
Kako ste zadovoljni sa saradnjom sa drugim muzičarima, posebno s onima gde imate i ulogu producenta?
- Ta uloga producenta recimo da je to neka logična stvar u kojoj sam se našao samim tim što sam sa godinama iskustva počeo da budem dobar moderator, odnosno čovek koji može da se smesti kao muzičar između muzičara, tonaca i čitave produkcije. I s druge strane, činjenica da sam i sam aktivan muzičar koji zna šta je bitno u studiju, to mi je automatski otvorilo to mesto koje je u stvari mesto za producente, za nekoga ko može da da dobre savete i muzičarima i da bude odgovoran za to da se čitav poduhvat snimanja albuma desi što bolje i da rezultat bude što bolji. Sviđa mi se ta uloga i čini mi se da je radim dosta dobro. Napunio sam 50 godina i logika je da počinjem saradnju sa mlađim muzičarima. A radim i sa muzičarima koji su stariji od mene. Pošto sam ja počeo dosta rano, onda sam i nakupio dosta iskustva i znanja kako bih mogao da uživam svirajući i sa starijima i sa mlađima od sebe.
U Srbiji danas ljudi izlaze kao sve mlađi i sve bolji muzičari. Ne bih mogao da citiram jednoga, ali što se saksofona tiče, imao sam skoro iskustva sa Rastkom Obradovićem, i nivo na kojem on sada operiše i svira je jedan svetski nivo.