EU traži da Merkel prihvati dogovor Beograda i Prištine
NEMAČKA KANCELARKA I IZVESTILAC EP ZA SRBIJU
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamanetu Dejvid Mekalister zatražio je od nemačke kancelarke Angele Merkel da prihvati rešenje za kosovski problem koje Srbija bude predložila, saznaje nezvanično “Blic”.
Kako kaže izvor našeg lista iz diplomatskih izvora, Mekalister se nedavno susreo sa Merkelovom i izneo svoj stav o ovom osetljivom pitanju.
- On je rekao da bi trebalo podržati dogovor dve strane, odnosno onaj predlog koji Srbija bude spremna da prihvati. Kancelarka je to bez razmišljanja odbila - otkriva naš sagovornik iz diplomatskih krugova u Berlinu.
Iako bi se očekivalo da Angela Merkel kao neko ko sa Srbijom i predsednikom Aleksandrom Vučićem ima dobre odnose, prva podrži priču o razgraničenju ili o dogovoru dve strane, to se nije dogodilo.
- Kancelarka nema nikakav problem sa vašom zemljom i državnim vrhom, već je svesna da bi je promena ili ublažavanje stava doveli u nezavidnu poziciju u Nemačkoj - navodi izvor “Blica”.
Propast referenduma u Makedoniji uzdrmao je Angelu Merkel, a ona strahuje i zbog dešavanja u Republici Srpskoj i izbora za sve nivoe vlasti u BIH koji su održani u nedelju.
- Ima mnogo problema na unutrašnjem planu u Nemačkoj, a dešavanja u vašem regionu samo mogu da odmognu kancelarki. Ukoliko bi ona prihvatila predlog s kojim izađe Srbija, to bi u perspektivi i skoroj budućnosti značilo još jednu zemlju članicu Unije, a to onda opet nailazi na revolt Nemaca koji su dominantno protiv proširenja jer smatraju da treba više da se pitaju i da im kao najmoćnijima proširenje ne ide u korist - objašnjava naš sagovornik.
Blagi zaokret Brisela u vezi pregovora o budućnosti Kosova prvi put se mogao nazreti tokom avgusta, kada je evropski komesar Johanes Han izjavio
“da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova”.
To je bio praktično prvi put da izjava jednog evropskog zvaničnika ne ide u pravcu da je stvar završena i da se granice na Balkanu neće menjati, a odranije je jasno da kada iz EU kažu “granice”, misle na Kosovo kao nezavisnu državu.
Nekako u isto vreme i Sjedinjene Američke Države napravile su zaokret i relaksirale stav po pitanju Kosova.
Prvo je još pre neki mesec, savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, a onda i američki republikanski senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson izjavio da SAD ne isključuju teritorijalne korekcije između Srbije i Kosova.
Sve to potvrdio je i Tramp. Nedavno, tokom kratkog razgovora sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, nakon što se ona zahvalila za promenu stava, američki predsednik
kratko je rekao: ”Good people” (dobar narod) i tom aluzijom praktično potvrdio ono što su njegovi savetnici ranije kazali.
Posle svega je jasno da se stav sveta prema problemu Kosova menja. Rusija i Kina oduvek su na strani Srbije, Amerikanci popuštaju. Na istom tragu očigledno je i briselska administacija, koja nosi odgovornost za neuspeh dijaloga Beograda i Prištine i za to što Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i ostali iz Prištine skoro dve hiljade dana nisu ništa uradili na uspostavljanju Zajednice srpskih opština, na šta su se obavezali Briselskim sporazumom. Ostaju još samo zvanični Berlin i Pariz, a tu ne postoji problem u bilateralnim odnosima Nemačke i Francuske sa Srbijom, već strah koliko bi eventualni zaokret mogao da košta kancelarku Angelu Merkel i predsednika Emanuela Makrona na unutrašnjem političkom planu.