Slogan sudnjeg dana je Roboti dolaze

Šta su to kreativne industrije? Moram odmah da kažem da nisam veliki ljubitelj naziva jer je u pitanju direktno i ne baš spretno prenošenje engleskog izraza “creative industries”, samo što ta reč tamo ima malo šire značenje

MALO MI JE prihvatljiviji termin “kreativna ekonomija”, mada i ovo mnogi osporavaju. Koncept je proizašao iz ere Tonija Blera u Britaniji i opisuje fokus na razvoj delova ekonomije koji u svom fokusu imaju kreiranje i eksploataciju ideja, intelektualne svojine, podataka i digitalne tehnologije. Najveće oblasti, tradicionalno, jesu razvoj različitih vrsta sofvera i IT, mediji i izdavaštvo, oblast, marketing usluga, film i muzika, vizuelne i izvođačke umetnosti, arhitektura… Lista nije konačna i u nekim zemljama obuhvata i po dvadesetak oblasti privrede, uključujući i stare zanate, čak i turizam...

Ova oznaka je jednim delom simbolična i označava fokus na novije oblasti takozvanog postindustrijskog društva, dok s druge označava čitav spektar principa i pristupa koji jesu malo drugačiji od upravljanja resursima i talentima u tradicionalnoj industriji.

Ono što je interesantno u vezi s ovim delatnostima jeste da su one multiplikator ostalih. Drugim rečima, one vode i podržavaju inovaciju u svim drugim oblastima. Nema danas uspešnog proizvoda bez dobrog marketinga, dizajna, promocije, ali i onlajn prodaje, potrošačkog servisa... Uspešni proizvodi, čak i mašine, danas zahtevaju dobar dizajn. Uspešni softveri nisu samo kodiranje, već i čitava lista specijalističkih zanimanja koje ih čine lakim za upotrebu i čak lepim. Kulturne delatnosti razvijaju takozvanu meku moć jedne zemlje, njenu reputaciju i percepciju u svetu.

Kreativna ekonomija je jedna od naših najvećih šansi da uhvatimo korak sa svetom i pripremimo se za predstojeći talas automatizacije i robotizacije, koji nas već polako zapljuskuje.

Britanija trenutno od kreativnih industrija zarađuje 10,5 miliona funti na sat, dok firme iz ovih oblasti takođe rastu mnogo brže i proizvode više dodate vrednosti za privredu, i do nekoliko puta, od sličnih u tradicionalnim privrednim oblastima. I kod nas je ovo najbrže rastući privredni sektor prema istraživanju Svetske banke.

Nema poslovne oblasti, biznisa, dela života i društva koje kreativne industrije ne dotiču.

Kulturni proizvodi ne samo da obogaćuju naš život već mogu da postanu i uspešni komercijalni proizvodi, kao što su Senke nad Balkanom. Pogledajte bilo koji uspešan biznis u svetu, a često i kod nas, u posednjih desetak godina i videćete da je u srcu tog uspeha kombinacija kreativnih industrija.

Međutim, mi kao društvo i kao država to moramo i da organizovano podržavamo. Jedna od ključnih oblasti podrške jeste obrazovanje, jer bi ono trebalo da kreira kreativne ljude koji bi nastavili da razvijaju ovaj sektor, nadamo se iz Srbije… To zahteva veliku promenu našeg obrazovanja i stimulaciju preduzetništva.

S druge strane, to drugačije obrazovanje može da nas zaštiti od tog bauka koji kruži svetom: bauka sumraka mnogih zanimanja i profesionalnih zvanja pod nezaustavljivim pritiskom modernih tehnologija. Strašilo koje ga nosi su dva združena fenomena: automatizacija svega i sve prisutnija “kognitizacija” našeg okruženja - proliferaciju “pametnih” uređaja i sistema, često podržanih različitim nivoima veštačke inteligencije (AI). Slogan sudnjeg dana je “Roboti dolaze”. Pametne kompanije i zemlje usvajaju novu optiku koja se tiče obrazovanja za poslove sadašnjosti i bliske budućnosti. Prvo, sve više modernih zanimanja su hibridna, zahtevaju neobične mešavine znanja: tehnologiju i psihologiju, dizajn i kodiranje, mašinstvo i 3D štampu… U svetu trenutno postoji nekoliko stotina zanimanja vezanih za kreativne industrije koja su potpuno uobičajena - a nisu priznata u obrazovnom sistemu Srbije, pa je teško dobiti akreditaciju za obuku! Drugo, moderna zanimanja i poslovna okruženja su previše kompleksna za jednu osobu - timski rad je sada skoro svuda pravilo. I treće, brzina modernog tržišta i načina rada zahtevaju agilnije strategije i načine rada, prepoznavanja talenta, interne organizacije i ličnog i timskog usavršavanja.

Kreativne industrije su kod nas jedina lokomotiva ovog novog obrazovanja jer se skoro sva ekspertiza nalazi u kreativnim strukama, mnogo manje u obrazovnim institucijama.

To je jedna neočekivana promena uloga. Ali i velika šansa, pošto već imamo domaće svetske šampione u ovim delatnostima, koji bi mogli da nas povedu sa sobom. Ako ih kao država i društvo pustimo.

Savet za kreativne industrije koji je sazvala premijerka Brnabić ima kao misiju da proba da stimuliše ovu razmenu. Da predlaže rešenja koja bi popravila situaciju u raznim oblastima. Kako da brže akreditujemo nova zanimanja koja su već standardna u svetu, kako da brže priznamo diplome uglednih svetskih fakulteta, kako da rešimo dugoročno finansiranje ključnih kulturnih događaja, kako rešiti legalni i poreski status honoraraca i slobodnih umetnika, kako ukloniti barijere za razvoj umetničkog tržišta - i još dvadesetak drugih predloga koji su sada u proceduri razmatranja Vlade ili čak u fazi implementacije. *predavač, nekadašnji direktor planiranja u Google UK i član Saveta za kreativne industrije koji je osnovala Vlade Srbije