Koga je to povredila Biljana Srbljanović?

I dok je pretpremijerna i premijerna publika nekoliko puta ovacijama prekidala i na kraju dugotrajnim aplauzima pozdravila predstavu Biljane Srbljanović “Vrat od stakla” u režiji Jagoša Markovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, dotle ju je jedan deo

PRIČA JE TO o porodici u kojoj je glava penzionisana profesorka prava, šezdesetosmašica i učesnica svih kasnijih protesta, a danas uticajna tviterašica Bogdanka, u izvrsnom tumačenju Seke Sablić. Kroz njen lik autorka prikazuje sve licemerje opozicione elite koja svoju borbu bazira na aktivizmu u virtuelnom svetu, dok je s druge strane spremna da izda(je) i najbliže (još od ‘68) ako treba zarad ličnog komoditeta.

Upravo u toj činjenici kritičar i pozorišni reditelj, između ostalog, autor izuzetne predstave “Ubiti Zorana Đinđića” Zlatko Paković vidi problematičan stav autorke predstave.

- Ta prpošna starica nije, dakle, simpatična osoba, nego karakterni ološ koji je svoju univerzitetsku karijeru točio na uništavanju karijera i života časnih ljudi. Ona, dakle, nije hrabra protestantkinja protiv svih režima, kakvom se predstavlja, nego kukavica, spremna da izda i rođenu unuku. Pa, zašto je, utoliko, ta i takva Bogdanka, od milja Bogda, za Biljanu Srbljanović upravo zgodna da reprezentuje te populacije protestujućih ljudi u Beogradu, u dugoj njegovoj istoriji protestovanja? - pita se Paković u autorskom tekstu u “Danasu” pod nazivom “Pozorište opurtunizma”.

On (skoro uopšte ne polemišuću sa rediteljskim rešenjima Jagoša Markovića, sem konstatacije da je predstava duga i preduga) zamera Srbljanovićevoj što su glasovi protestanata protiv režima sa ulica Beograda nerazgovetni, odnosno što nemamo pojma protiv koga i protiv čega protestuju, “o tome o predstavi nema ni reči, kao što ni reči nema o ovoj vlasti”. Zatim što pominje predsednika i njegovog brata, a ne znamo kog predsednika i kog brata...

Na kraju Paković se bavi simbolikom premijere jedne takve predstave baš na 5. oktobar te zaključuje da je Biljana Srbljanović “svojom novom dramom, po svim etičkim i estetskim pravilima Vladinog Saveta za kulturne industrije (tu namerno ili nenamerno greši jer je reč o Savetu za Kreativne industrije, pri. aut.), ukucala poslednji klin u kovčeg razapetog Petog oktobra”.

Čini se, ipak, da su se većem delu raznorodne publike - među kojima je bilo ljudi sa čitavog srpskog političkog spektra, iz pozicije i opozicije, uključujući i premijerku Anu Brnabić, koja je sa svojom partnerkom Milicom pretpremijeru posmatrala iz prvog reda - predstava i Biljanin komad izuzetno dopali. Retko koji pozoriš-

ni događaj se toliko puta prekida ovacijama, što samo po sebi ne govori o kvalitetu, ali o prihvatanju i sviđanju svakako da. Efektni humor, kojim komad obiluje, povremeno (bar na dva mesta), ruku na srce, sklizne u jeftin - ili je na granici.

- Još od prvog poklonjenja glumaca na bini JDP-A, predstava “Vrat od stakla” ima politička iščitavanja u javnosti. I to uglavnom iščitavanja demonstracija koje su se valjale ovim ulicama od ‘68. do danas - kaže za “Pop & Kulturu” jedan od onih kome se predstava dopala, novinar “Nedeljnika” i pisac Branko Rosić.

- U dubokoj tami JDP-A nije me zaokupilo večno pitanje srpskog demonstranta“Da li smo se borili za ovo?” već što je taj opis “nepromenljivosti” vidim u tome što u Srbiji sve stvari stoje osim tutnjave naših godina. Čak su pesme u predstavi bile neka vrsta muzičke pratnje “stajaće vode” u kojima prolaze naši životi - konstatuje Rosić.

Jedno je sigurno, posle dugo vremena srpska učmala i dosadnjikava pozorišna scena dobila je predstavu o kojoj se govori i koja zavređuje naslovne strane. Ispod (problematičnog) ideološkog vela treba istaći i još ponešto dobro. Pored izuzetnih uloga već pomenute Seke Sablić, kao i Vesne Trivalić, autoru ovog teksta najjači utisak predstave je rola Marka Janketića, mladog biznismena, tajkuna, koji dolazi da uzme stan Bogdanki i njenoj porodici. On ovako nešto do sada nije igrao i lepo je videti kad neko raste iz uloge u ulogu. Mlađi Janketić, sin velikog Miše, već je opasan glumac. Takođe, kostimi Bojane Nikitović sjajan su primer primenjene umetnosti.