Da li je Brisel dao zeleno svetlo razgraničenju?
Brisel je dao još jedno, konkretno zeleno svetlo u vezi s dijalogom Beograda i Prištine i korekcijom granica Srbije i Kosova, iako najjači igrač u tom lancu, nemačka kancelarka Angela Merkel, i dalje zvanično odbija takvu ideju.
Amandman o mogućoj korekciji granica, koji je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom usvojio i uneo u Nacrt izveštaja o Srbiji, novi je zamajac pregovorima Beograda i Prištine. Pogotovo što više ni SAD, tradicionalni partner Prištine, ne isključuju teritorijalne korekcije između Srbije i Kosova. Kako je “Blic” već pisao, jedini koji se protive razgraničenu su zvanični Berlin i Pariz, pa je izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister nedavno zatražio od Merkelove da prihvati sporazum obe strane kao rešenje.
Da je na to većina u EU spremna, potvrdio je i sam Mekalister prilikom usvajanja Nacrta izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama.
- Zemlje zapadnog Balkana su naši bliski partneri - geografski, istorijski i ekonomski. Svih šest zemalja imaju jasnu evropsku perspektivu, naša evropska kuća neće biti potpuna bez njih - rekao je Mekalister.
U evropskom parlamentu smatraju da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen i uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo. Međutim, u jednom delu se i ograđuju kada je reč o razgraničenju.
- Uzimajući u obzir nedavnu raspravu o mogućoj razmeni teritorija između Srbije i Kosova, poslanici EP ističu da etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu i da će se kao prihvatljiv razmotriti samo svaki budući sporazum koji je međusobno dogovoren između Srbije i Kosova i koji uzima u obzir ukupnu stabilnost u regionu i međunarodno pravo - navode u Evropskom parlamentu.
Bez obzira na to, potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ističe da je Brisel pružio ruke ka kompromisnom rešenju Beograda i Prištine.
- Evropska unija je ponudila sve opcije kako bi se uspešno nastavio i završio dijalog Beograda i Prištine u Briselu. Sve se čini da se dođe do konstruktivnog i sveobuhvatnog rešenja. A to je u interesu i Srbije i Kosova. Srbija to treba da uradi najpre zarad sebe i svog ekonomskog razvoja, a potom i da bi ulazak u EU učinila realnim do 2025. godine. S druge strane, i Priština ima interes da dođe do sporazuma sa Beogradom na svom putu ka EU, pogotovo što su i SAD promenile stav o razgraničenju - naglašava Đukanović.
Kako kaže, zbog svega toga bitno je da Beograd i Priština nastave što pre pregovore.
- To je bitno jer što pre se pregovori nastave, to će se više rasteretiti i odnosi u celom regionu. Mislim da bi optimalan rok za zavšetak dijaloga bio polovina sledeće godine - smatra Đukanović, i dodaje da tek treba odrediti šta se podrazumeva pod pojmom korekcije granica.
S druge strane, viši naučni saradnik Instituta za društvene nauke dr Neven Cvetićanin ocenjuje da je ceo nacrt, zajedno sa amandmanom o korekciji granica Evropskog parlamenta, više protokolaran.
- To je ohrabrenje za nastavak dijaloga Beograda i Prištine. S tim što u delu rezolucije gde se kaže da Srbija i Kosovo ne mogu biti etnički homogene celine vidi da i dalje preovladava stav Merkelove. Zbog toga mislim da će pitanje dijaloga i korekcije
OVO JE PRUŽANJE RUKE IZ BRISELA KAO POMOĆ DOGOVORU PRIŠTINE I BEOGRADA
granica izmestiti sa multikulturalnog na bilateralni nivo, i to između tri velike sile: SAD, Nemačke i Rusije - tvrdi Cvetićanin.
Međutim, pregovori Beograda i Prištine trenutno nisu u fokusu ni Vašingtona ni Berlina, smatra naš sagovornik.
- Predsednik SAD Donald Tramp je zaokupljen izborima za Kongres dok
Merkelovu očekuju izbori za skupštinu njene partije. Tek kad se krajem godine završe ovi unutrašnji politički procesi u SAD i Nemačkoj može se očekivati da na dnevni red dođu Beograd i Priština - podvlači Cvetićanin, i dodaje da su u spoljnopolitičkom fokusu Nemačke, pre svega, problemi sa migrantima i odnosi sa velikim silama.