Heroina VMA reaguje na svoje ime
Aleksandra Jevtić (47) iz Trstenika prava je heroina Vojnomedicinske akademije. Nakon komplikovane operacije tokom koje su joj hirurzi VMA odstranili tumor težak 25 kilograma, oporavak ide bolje nego što su doktori očekivali.
- Strepeli smo cele noći, dobro je pregurala noć nakon operacije. Laboratorijski nalazi, koje joj doktori rade jako često, sve su bolji i bolji - javila je redakciji „Blica“srećne vesti Katarina, Aleksandrina sestra.
A bilo je i te kako razloga za zabrinutost - Aleksandra je tokom šestočasovne operacije izgubila ogromne količine krvi, a njen organizam je bio izmučen do maksimuma. Da bi joj olakšali oporavak što više mogu, doktori su je, kao što se svuda u svetu radi, priključili na respirator, aparat za disanje, da bi njen organizam bio što rasterećeniji. A da bi bila mirna i oporavak pregurala uz što manje bola, Aleksandra je i pod jakim sedativima, poluuspavana.
- Raduje nas vest da moja sestra otvara oči kad čuje svoje ime. Iako je još na aparatima, njen oporavak teče bolje nego što je bilo ko mogao da pretpostavi. Sve vitalne funkcije su u redu, čak i bolje nego što su se doktori nadali - i dalje bojažljivo kaže Aleksandrina sestra Katarina.
Ova hrabra žena se tokom jučerašnjeg dana i potpuno probudila, ali kako ima tubus za disanje i velike bolove, odmah je sedatirana da se njen organizam ne bi izlagao dodatnom stresu. Iako svi lepe vesti primaju sa dozom rezerve jer je reč o operaciji najvećeg stepena rizika, prognoze za Aleksandrin oporavak su, barem zasad, i više nego dobre.
Podsetimo, nešto više od šest sati bilo je potrebno abdominalnim, grudnim, plastičnim, vaskularnim hirurzima i anesteziolozima Vojnomedicinske akademije da uspešno odstrane tumor pred kojim su uzmakli najveći svetski me-
dicinski stručnjaci. Iako se za sarkom hirurgija smatra najefikasnijom metodom lečenja, već dovoljno rizičan operativni zahvat uklanjanja tumora tolikih dimenzija dodatno je komplikovalo prisustvo velikih krvnih sudova, rebara, kao i abdominalnih organa. Aleksandri je tumor, osim stomaka i dela leđa, zahvatio i deo grudnog koša, te vršio ogroman pritisak na sve unutrašnje organe, zbog čega je ova žena primala velike doze morfijuma.
O tome koliko je ovaj poduhvat komplikovan govori i činjenica da je tokom operacije Aleksandra dobila 11 doza krvi, osam doza krvne plazme, šest doza albumina (protein krvne plazme) i čak 20 doza krioprecipitata plazme.
Da se hirurzi VMA nisu odvažili na ovaj nesvakidašnji poduhvat, Aleksandrin život bio bi doveden u pitanje - tumor je bio „pred pucanjem“, na njemu su se pojavile otvorene rane, a jedan deo sarkoma priklještio joj je nerv, te je vreme
pred operaciju provela u invalidskim kolicima.
- Iako se nadamo najboljem, bez obzira na ishod, doktorima VMA ide naša neizmerna zahvalnost. Jedini su se oni odvažili da probaju da izleče moju sestru. A Aleksandri je ova operacija bila poslednja šansa, ona je iscrpla maksimum svoje energije koju je mogla da iskoristi. Veče pred operaciju smo sišli na kafu, sedela je u kolicima 20 minuta i nakon toga nas je zamolila da je vratimo u bolnički krevet jer više nije mogla da izdrži bolove - prisetila se večeri pred operaciju Katarina.
Imajući u vidu da je reč o malignom tumoru, njegovom maksimalnom redukcijom pacijenti dobijaju nekoliko godina komfornog života i život bez bolova dok ukoliko se ceo tumor odstrani, pacijenti će dobiti najmanje sedam godina života uz adekvatnu postoperativnu terapiju, što je u slučaju ovakvih onkoloških bolesnika i više nego dobra prognoza.