nasilju u gradu Skupštinu Bosanska računica

KONTRA

Od januara ove godine boravim često u Banjaluci i izbliza sam pratio predizborne aktivnosti svih aktera u Bosni i Hercegovini. Više sam upoznat sa političkim dešavanjima u Republici Srpskoj nego u ostatku države, pa me je jedino iznenadila pobeda Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BIH. Kandidat koji se zalaže za građansku državu pobedio je u trci za hrvatskog člana Predsedništva glasovima Bošnjaka i već je izazvao najveće postizborne potrese u BIH. Sa njegovim izborom ne mire se bosanskohercegovački Hrvati, a nije po volji ni vlastima u Zagrebu. Njegov izbor nije, međutim, pokazatelj da se ova država pomakla ni korak ka građanskom društvu, jer su Hrvati, Srbi i Bošnjaci ponovo najviše glasova dali nacionalnim strankama Čovićevom HDZ- u, Izetbegovićevoj SDA i Dodikovom SNSD-U. Sve je u Bosni ostalo isto.

Komšić je već uspeo da isprovocira i vlasti u Beogradu izjavom da je za njega Kosovo nezavisna država pa će on biti član Predsedništva koji u dve države veoma važne za BIH (Srbiji i Hrvatskoj) neće imati nikakve saveznike. Sa Vučićem i Plenkovićem moći će jedino da se slika protokolarno kao član kolektivnog šefa države.

U postizbornim provokacijama, ipak, prednjači najveći izborni pobednik na svim nivoima vlasti Milorad Dodik. On ovih dana ne skriva da je za njega boravak u Sarajevu samo nužno zlo jer nije mogao više da se kandiduje u Republici Srpskoj. U ovom trenutku je teško zamisliti da će tročlano Predsedništvo moći da se složi o bilo čemu, pa će funkcionisanje vlasti na nivou BIH ponovo zavisti samo od toga da li će Bakir Izetbegović (SDA), Dragan Čović (HDZ) i Milorad Dodik (SNSD) uspeti da se dogovore i formiraju zajedničku vlast ili će potpuno blokirati savezne institucije.

Na nivou Federacije BIH vlast će kako sad izgledaju izborni rezultati ponovo činiti nacionalne stranke SDA i HDZ i teško je zamisliti da bi bilo koja druga postizborna kombinacija mogla da odblokira funkcionisanje BIH kao države osim da te dve stranke naprave vladu sa pobednikom iz drugog entiteta - Dodikovim SNSD.

U Republici Srpskoj je već sve izvesno - Dodik sa starim koalicionim partnerima ima sigurnu većinu, malo jaču nego pre četiri godine. Najjača opoziciona stranka SDS je najveći gubitnik ovih izbora i najzaslužnija je za pobedu Željke Cvijanović i SNSD na parlamentarnim izborima. Stranka je samo nekoliko meseci pred izbore bila u rasulu, sa lošim kadrovskim rešenjima pasivizirala je neke istaknute članove, a neke lokalne lidere sa jakim uporištem kod birača je na neki način gurnula bliže vlastima. Njima je očito dojadilo da budu lokalni šerifi a da na republičkom nivou budu večita opozicija daleko od kase i moći. Mogu sad da kukaju kako je izborna trka bila neravnopravna - vlast je imala pare i više medija na svojoj strani, što je tačno, zatim da su pokradeni prilikom brojanja, što je moguće, ali ne toliko da bi oni pobedili na izborima.

Da su, primera radi, svi ljudi koji podržavaju protest „Pravda za Davida“glasali za opoziciju ostvarili bi znatno bolji rezultat. Za to što nisu glasali za njih ne mogu da krive vlast. Jedan „klinac“, pametan, obrazovan i nepotkupljiv, pokazao im je, ako to budu umeli da prepoznaju, kako se pobeđuje na izborima i bez velikih stranaka i bilborda i koje čega drugog - zove se Draško Stanivuković, najmlađi odbornik i uskoro poslanik. „Ja sam u izbornu trku krenuo svestan nepravedne borbe i svestan da svojim radom moram nadoknaditi krađu, prevare i laži pojedinih medija i pojedinaca koji su me sabotirali“, kaže Stanivuković. I uspeo je - najveći je pobednik ovih izbora.