EU shvata da ne sme da stane na put sporazumu
ISTRAŽIVAČ LONDONSKE ŠKOLE ZA „BLIC“O STAVOVIMA BRISELA O RAZGRANIČENJU
Postoji spremnost da ideja o razgraničenju između Kosova i Srbije ostane na stolu iako se malom broju zvaničnika to na prvu loptu dopalo, kaže za „Blic“Džejms Ker-lindzi, profesor Londonske škole ekonomije i politike.
Ker-lindzi na ovaj način tumači najnovije vesti iz Brisela da je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova, uz usvojen Nacrt izveštaja o Srbiji, usvojio i amandman koji se odnosi na razgovore o mogućoj korekciji granica kao delu rešenja u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
- Mislim da EU prihvata dve ključne stvari. Prvo, da se odnosi između Srbije i Kosova moraju normalizovati. I što se pre to desi, biće bolje za obe strane. Drugo, EU shvata da nije prikladno stati na put sporazumu između Beograda i Prištine sve dok se ispunjavaju određeni uslovi. Svaki dogovor moraće da bude u skladu sa međunarodnim pravom i ne sme da izaziva regionalnu nestabilnost objašnjava Ker-lindzi.
Ovaj stručnjak za Zapadni Balkan ističe i da je veliko pitanje da li su obe strane zaista sposobne da postignu dogovor.
- Uvek sam verovao da je neka vrsta teritorijalnog sporazuma najlogičnije rešenje za pitanje Kosova. Raspravljao sam o tome i pre deset godina, kada je bilo reči o statusu Kosova. Međutim, važno je shvatiti da ova opcija uzrokuje mnogo nervoze na raznim stranama. Mnogi veruju da bi to moglo imati opasne implikacije za širi region, posebno za Bosnu i Makedoniju. Ove brige se ne mogu zanemariti - priča Lindzi za „Blic“.
Međutim, kaže, postoji i širok spektar najrazličitijih koraka koji se mogu preduzeti kako bi se smanjili takvi problemi, kao što su političke deklaracije Srbije i Kosova, rezolucije UN-A, jačanje mira...
Podsetimo, kako je „Blic“pisao pre nekoliko dana, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister zatražio je od nemačke kancelarke Angele Merkel da prihvati rešenje za kosovski problem koje Srbija bude predložila. Iako bi se očekivalo da Angela Merkel kao neko ko sa Srbijom i predsednikom Aleksandrom Vučićem ima dobre odnose, prva podrži priču o razgraničenju ili o dogovoru dve strane, to se nije dogodilo. Blagi zaokret Brisela u vezi sa pregovorima o budućnosti Kosova prvi put se mogao nazreti tokom avgusta, kada je evropski komesar Johanes Han izjavio „da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova“. Nekako u isto vreme i Sjedinjene Američke Države napravile su zaokret i relaksirale stav po pitanju Kosova. Posle svega je jasno
Uvek sam verovao da je neka vrsta teritorijalnog sporazuma najlogičnije rešenje za pitanje Kosova
da se stav sveta prema problemu Kosova menja. Rusija i Kina oduvek su na strani Srbije, Amerikanci popuštaju. Na istom tragu očigledno je i briselska administracija, koja nosi odgovornost za neuspeh dijaloga Beograda i Prištine i za to što Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i ostali iz Prištine skoro dve hiljade dana nisu ništa uradili na uspostavljanju Zajednice srpskih opština, na šta su se obavezali Briselskim sporazumom.
Ostaju još samo zvanični Berlin i Pariz, a tu ne postoji problem u bilateralnim odnosima Nemačke i Francuske sa Srbijom, već strah koliko bi eventualni zaokret mogao da košta kancelarku Angelu Merkel i predsednika Emanuela Makrona na unutrašnjem političkom planu.
DŽEJMS KER-LINDZI, PROFESOR LONDONSKE ŠKOLE EKONOMIJE I POLITIKE
STRUČNJAK ZA ZAPADNI BALKAN ISTIČE DA JE VELIKO PITANJE DA LI SU OBE STRANE SPOSOBNE ZA DOGOVOR