Rušenje odmah posle žalbe, odgovara i vlasnik parcele
DRŽAVA SPREMILA ZAKONE ZA BORBU PROTIV NELEGALNE GRADNJE Rasprava o izmenama i dopunama dva zakona kojima Vlada najavljuje oštru borbu protiv bespravne gradnje počeće 16. oktobra.
U pitanju su izmene Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji. Prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju, i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Dalje, svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju zakonske uslove moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi), i neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora. To praktično znači da će moći da se ruše objekti za koje su doneta rešenja kojima se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog, a ne na osnovu pravosnažnog rešenja, kako je to bio slučaj do sada. Ovo je jedna od najvažnijih promena i mera Vlade čiji je cilj zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba u ovoj oblasti. Do sada su svi bespravni graditelji čak i kada bi bili odbijeni u postupku ozakonjenja pokretali spor na Upravnom sudu koji traje po nekoliko godina. Za vreme trajanja spora ovi objekti nisu mogli da budu rušeni, a nelegalni investitori su završavali zgradu i prodavali stanove. Sada, nadležni organ (lokal- na samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju. Investitori će i dalje moći, naravno, da vode postupke pred Upravnim sudom, a država preuzima rizik naknade štete u slučaju da izgubi spor.
Država će posle izmena zakona imati mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje, na primer na javnim površinama, u zoni zabrane gradnje poput zone aerodroma, sruši odmah po konačnosti rešenja.
Kako bi se sprečile zloupotrebe, izmenama Zakona o ozakonjenju uvodi se i obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju. Takođe, svaki građanin će moći da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti.
Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju, što bi trebalo da utiče na povećanje
broja onih koji plaćaju porez na imovinu. Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda, samo oko pet odsto ozakonjenih objekata u glavnom gradu plaća porez na
imovinu.