Zdravko Šotra Neponovljiva Milena
Kad sam pobrojao sve ono na čemu smo sarađivali, shvatio sam da sam srećnik kome su se za to ukazivale prilike više nego ijednom drugom kolegi na čitavom ovom prostoru
VREME KOJE SU proživele naše generacije bilo je u nečem bogato. Bilo je dosta osobenih ličnostima u svim oblastima kulture i umetnosti i sporta. U središtu javnog života nije bila estrada. U žiži popularnosti bili su pesnici, romanopisci, slikari, vajari, šahisti, sportisti, pa i glumci. Dovoljno je bilo reći Kiš, Matija, Olja, Brana, Đaja, Bule, Tirke, Moma, Pekić..., pa da odmah znaš i ko je ta osoba i koje delo stoji iza njega. A kad je reč o glumcima, dovoljno je bilo reći Milivoje, Mira, Marija, Ljuba, Zoran, Cica, Ciga, Gaga, Olivera, Ruža, Bora, Čuma, Sonja, Manda, Smoki... i odmah pred sobom imate sliku jednog, ne samo sjajnog glumca, nego jednu sasvim osobenu ličnost. Ako kažete Milena..., ako Arsen Dedić zapeva: „Milena, Milena“niko neće pitati o kojoj Mileni taj čovek peva. Svako će odmah pomisliti na jednu osobenu ličnost, jednu jedinu Milenu, Milenu Dravić. Na onu Milenu koja je pojavom u “Prekobrojnoj” naprečac osvojila gledalište nepatvorenim šarmom, nekom magijom, koja je decenijama održava na vrhu, ne samo u istoriji jugoslovenskog filma, nego i u pozorištu i na televiziji.
Pre 40 godina dobio sam zadatak da sa nekim glumačkim parom radim šou “Obraz uz obraz”. Nekako u to vreme zavoleli su se
Milena i Dragan i bilo je neizbežno da ih u takvom programu sastavim obraz uz obraz. Time je unapred odlučeno sudbina tog šou-programa i njegov zaista veliki uspeh jer su Milena i Dragan, onakvi kakve ih je majka rodila, a to već decenijama ponavljam, presudili uspehu serije, svojom harizmom, šarmom, glumačkim umećem, rečju, plemenitim i lepim sadržajem, koji je zračio iz njihovih ličnosti.
Sećam se nostalgično tih dalekih dana kada smo sa uzbuđenjem i tremom kretali u tu avanturu. Ali, već prva emisija naprečac je osvojila gledalište čitave ondašnje Jugoslavije. Kritičari iz Zagreba, Beograda i drugih centara ističu presudnu ulogu neodoljivog glumačkog para. Moram reći da se Milenino ime često pojavljivalo već u naslovu svih tih napisa. Sećam se jednog naslova Fadila Hadžića iz njegovog panegirika “Obrazu” u zagrebačkom “Vjesniku” koji glasi: “Bravo Milena!”.
Od Džimija Barke nismo mogli očekivati neki solidan sluh. A vidi ti Milenu - Vojkan Borisavljević se hvali kako iz prve s njom snimi svaki song Duška Radovića i Ljube Ršumovića, i bilo koji šlager ili starogradsku pesmu.
Još prijatnije iznenađenje priredila nam je u igračkim numerama. Ispostavilo se da je nekad učila balet, pa je u tim numerama počela ravnopravno da nastupa sa profesionalnim igračima. Još kad je Aca Joksimović obuče u svoje haljine, ona prosto zablista, nastupajući jednako uspešno i u komunikaciji sa gostima, u nekoj muzičkobaletskoj numeri ili nekom skeču. Po toj lakoći sa kojom nastupa teško da iko može da nasluti koliko njenog ozbiljnog rada stoji iza toga. Cela ekipa koja je radila “Obraz uz obraz” bila je svedok koliko je Milena veliki profesionalac.
Naš rad na Mušićevoj “Ministarki” mogao je biti najveće iskušenje za Milenu s obzirom na to da se, posle Bobićke, svako tumačenje Živke Ministarke dočekivalo sa skepsom, isto kao što su posle Lorensa Olivijea dugo sačekivali svakog novog Hamleta. Tu je Milena još jednom pokazala da je istinski profesionalac. Bio sam svedok koliko je veliku odgovornost i tremu osećala, koliku je samosvest imala pred kakvim se glumačkim zadatkom našla. Dva puta je dobijala napad žuči i molila me da odustanemo. Verovao sam u nju i uporno sam je hrabrio da istraje. Na kraju, važno je da smo od tog grozničavog rada sa Milenom dobili još jednu Živku Ministarku i da je Milena ulogu odigrala veoma nadahnuto i sa istinskim komičarskim umećem.
Na kraju mogu reći da je jedna od najlepših stvari u mom mnogodecenijskom profesionalnom radu to što sam imao prilike da sarađujem sa takvom glumačkom i ljudskom pojavom kakva je Milena Dravić.
Šotra je ovaj tekst izgovorio na dodeli nagrade “Dobričin prsten“u Zvezdara teatru