MINI-ELEKTRANE: Mala korist, velika šteta
Ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine za “Blic”.
Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana (MHE) na Staroj planini, a planirano je čak 58, može da ugrozi ne samo reke u tom zaštićenom biseru prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci. S tim se slažu i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
- Kada su u pitanju derivacione hidroelektrane, kompletna količina vode iz reka, osim biološkog minimuma koji se definiše statističkim metodama, sprovodi se cevima u dužini od nekoliko kilometara, čime se uništava kompletna reka - navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Na pitanje da li postoji studija o opravdanosti korišćenja mini-hidroelektrana u proizvodnji struje u Srbiji s analizom uticaja na životnu sredinu, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da ne raspolažu takvom studijom, ali da nije isključeno da su se time bavile institucije iz elektroenergetskog sektora.
Nedavno je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao da su „MHE devastiranje životne sredine i uništavanje biodiverziteta u sredinama gde se naprave“. Najavio je i da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju MHE u zaštićenim sredinama.
O pogubnosti MHE javnost su upozorili i četvorica dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja.
U pismu koje potpisuju prof. dr Željko Tomanović (Biološki fakultet), prof. dr Ratko Ristić (Šumarski fakultet), prof. dr Dejan Filipović (Geografski fakultet), prof. dr Dušan Polomčić (Rudarskogeološki fakultet) i dr Pavle Pavlović (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”) stoji da je „neophodno zaustaviti uništavanje čistih planinskih reka“.
Kako navode, „posebno je zabrinjavajuća i neprihvatljiva aktivnost u vezi s korišćenjem prostora na području Parka prirode „Stara planina“sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću pastrmskih riba kao i brojnih grupa biljaka i životinja koje predstavaljaju opšte dobro za lokalno stanovništvo i sve građane naše zemlje“.
- Pored toga, planirana gradnja 58 MHE na području Stare planine ugožava tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina - navode oni.
Stručnjaci kažu da je „Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kad su u pitanju domicilne površinske vode, da je vodno bogatstvo dodatno pod velikim negativnim uticajima zagađivača, te da masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa
bude potpuno uništeno“. Oni navode da se može naći prihvatljivije rešenje od izgradnje MHE u sklopu ekosistema koji su značajni s aspekta životne sredine, pogotovo što su MHE više nego skromni proizvođači energije.
- Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata (prema postojećem katastru), bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeno navredniji brdsko-planinski vodotokovi, uz narušavanje predela, bio i geo diverziteta - navode dekani.