Pobednice
Igrao sam odbojku nešto malo, a mnogo više je godinama već pratim. I znam koliko je neverovatno teško dospeti gde su one danas, u finalu Svetskog prvenstva. Četrnaest devojaka, selektor Terzić i njegovi saradnici zaslužuju najdublji naklon i aplauz bez obzira na ishod današnjeg finala. Ali, da li je baš tako?
Izgleda da nije, jer u ove dve nedelje prvenstva na svaku grešku naših odbojkašica i selektora u Japanu dolazile su stotine komentara na društvenim mrežama, sajtovima i uživo; kritika, pljuvanja, nipodaštavanja... “zna se da gubimo”, “što igra ova, a ne ona”, “što trpimo Terzića”, “i treba da izgubimo”... I tako u krug, dok ne pobedimo.
# Kada smo postali nezadovoljni, zajedljivi, površni, maliciozni, zli...
Kada smo postali takvi? Nezadovoljni, zajedljivi, gadni, površni, maliciozni, bezobrazni, zli... Šta nas je nateralo da se više ne radujemo drugima, da ne primećujemo one koji žive lošije od nas i da se gnušamo onih koji žive bolje.
Duboko polarizovano društvo u kojem živimo izvlači najgore iz nas, a rđa preti da nagrize i one najbolje među nama. A razmislite o ovome: zašto su ove devojke tamo gde jesu, na pobedničkom postolju, gde im u leđa gledaju Kina, Amerika, Brazil, Holandija, Japan, Turska, Nemačka... Supersile u svakom, pa i sportskom smislu.
Sport je sport, a država je država, ali razmislite o ovome... Da neka država funkcioniše kao, recimo, naš Odbojkaški savez. Vode ga oni koji se razumeju u to i kojima svi veruju. Radi se ozbiljno, nema slučajnosti, improvizacije, ne gleda se u pasulj i nebo za sreću. Igraju najbolji, generacije se smenjuju na vreme, protivnici se poštuju, timski duh i ljubav prema zemlji su neverovatni. Dok su na terenu daju 100% sebe, čak i kada greše.
A mislite i o ovome. Ove devojke su među pedesetak najboljih na svetu u svom sportu, u svom poslu. Siguran sam da imamo isto tako vredne ekonomiste, lekare, inženjere, dizajnere, pekare, profesore, đake, pravnike...
Ali... Da li im dajemo prostora i šanse da se razviju, razmahnu, pobede, pogreše, ustanu i krenu ponovo? Da li imamo snage da verujemo u sebe i radujemo se tuđim uspesima? A ništa od ovoga nema veze sa politikom, samo sa nama. I da li imamo snage?