Rodila se jedna Milena, i nikad više
OPROŠTAJ OD VELIKE GLUMICE Desetominutnim gromkim aplauzom na sceni Zvezdara teatra, aplauzom od koga su se mnogima slivale suze niz lice, kolege, prijatelji i poštovaoci Milene Dravić ispratili su našu glumicu u legendu.
Nije lako bilo biti Milena i Gaga. Tolika slava i popularnost, a sami svoji na Balkanu, u malom Beogradu, na Čuburi. Biti i komšija i umetnik i čovek, bez bodigardova i agenata, bez menadžera i interesnih grupa, sami i svoji, časni i daroviti, vredni i plemeniti, skromni i harizmatični, čovečni iznad svega, i odvojeno, i kao par
U prisustvu Milenine porodice (brata Radeta, bratanice Verice i unuke Ive), Radeta Šerbedžije i Lenke Udovički, koji su sedeli u prvom redu, od Milene su se svojim govorima oprostili Duško Kovačević, Seka Sablić, Radoslav Zelenović, Jagoš Marković, Ljubomir Simović, Anica Dobra, Jugoslav Pantelić, Stefan Arsenijević, Vojin Ćetković, Branka Petrić i Dejan Mijač. Između govora prisećali smo se Mileninih fotografija i scena iz filmova, nekih od oko 180 uloga koje je ostvarila pred kamerama i u pozorištu zbog kojih smo se smejali, plakali i preispitivali.
- Ako ste se rodili sa velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom, vaše ime je Milena Dravić. I to se jednom dogodilo pre 78 godina. I nikad više. A samo pre 10 meseci, na ovoj sceni, Milena je nagrađena Dobričinim prstenom i bila je istinski srećna... U našem pozorišnom, filmskom i televizijskom svetu nije bilo darovitijeg, gospodstvenijeg i lepšeg bračnog para od Milene i Dragana i bili su poštovani i voljeni širom bivše, srećne pa nesrećne, Jugoslavije. Ovog leta Milenu su pozdravili ovacijama u gradovima gde su je zavoleli pre pola veka. I bilo joj je, govorila je, žao što sa njom nije i njen Dragan. Danas, dve i po godine od njihovog rastanka, ponovo će se sresti u nekom dalekom i možda lepšem svetu, koji sigurno postoji za one koji su se voleli - rekao je Duško Kovačević, pisac i upravnik Zvezdara teatra i potom dodao u dirljivom tonu:
- Ceo naš život je privikavanje na bol. I kad pomislimo da smo jedan bol odbolovali, pojavi se novi koji nas ponovo razboli. I mi se povijemo, da nas manje ima i da nas manje boli i tako, umanjeni i uplašeni, kao u nedelji kada je Milena otišla, čekamo da bol prođe. Privikavamo se celog života. I nikako da se priviknemo. Zato danas imamo snage samo za dve reči: Zbogom, Milena.
Jednu od najdirljivih poruka poslala je Anica Dobra, obraćajući se direktno svojoj pokojnoj drugarici i koleginici:
- Pre neki dan samo, na svečanosti, nosila sam tašnicu koju si mi poklonila. Htela sam da ti ispričam kad se vratim u Beograd. Ali nije se dalo. Već si otputovala kada sam ja doputovala.
- Koliko priča i slika vezanih za tebe. Kad sam tek počinjala da se bavim glumom, ti si bila neprikosnovena filmska zvezda. I onda sam te jednog dana srela na nekom snimanju i pozorištu, nekako sve u isto vreme. Tada sam upoznala pravu Milenu: toplu, nežnu, neposrednu, jednostavnu. Prihvatila si me odmah. Prigrlila i pustila u svoj prostor sa najprijateljskijim poverenjem. Nisam to tada znala, Milena, jer si podsticala sve najbolje u meni sa toliko lakoće kao da je to sasvim prirodno i normalno i to se nikad nije promenilo ni poremetilo za sve godine koje su za nama. Bile smo na ti, Milena. Sećaš se naših noćnih razgovora, oko pola jedan noću, to je bilo naše vreme. Šta smo sve uspevale da pretresemo, pojedinačne replike i podtekst i precizna značenja i suštinu glume i šta sve umetnik mora da žrtvuje i na šta ne sme čovek da pristane, a šta sve mora od sebe da zahteva i kakav je bio dan i šta se kome desilo... Pričale smo i o tvom televizoru koji u najzanimljivijem trenutku filma nekako promeni kanal. Posle se ispostavilo da ti to Gaga iz hodnika drugim daljincem menja programe. Nismo umele da se zaustavimo kad bi nas tema obuzela. Onda ta rasprava oko fotografija. Ti si insistirala da mi predaš na čuvanje tvoje i Gagine fotografije na kojima sam i ja, a ja nisam htela ni da čujem. Zašto da mi daješ svoje fotografije, neka stoje kod tebe, pa nećeš ti nikud otići. Trebalo je da te poslušam zato što se sve samo za tren potpuno promeni. I evo, sad stojim ovde, odakle ne mogu da ti telefoniram, a morala bih da ti javim, Milena, makar da sam ipak uzela te fotografije, da ne brineš. Ima još toliko stvari koje sam htela da ti kažem, ali nekako nisam stigla. Nikad ti nisam rekla, Milena, da te volim, ali se nadam da ti nisam davala razloga da sumnjaš u to. Milena, jedna i jedina. Ti sve to sigurno znaš – rekla je Anica.
Vojin Ćetković ispričao je kako je počelo snimanje filma “Zona Zamfirova” u kojem je igrao sa Milenom i Gagom.
- Pirot, 2002. Gradski hotel. Vrelo jutro, početak leta. Dan pred početak snimanja filma. Ugledam Milenu Dravić. Nekoliko ljudi hoda za njom noseći kese, dušeke, tepih. Ustajem, prilazim, izljubimo se. Pitam je, stidljivo: Milena, da popijemo kafu? Kaže: Dolazim za pola sata, sačekaj me u bašti. Pitam na recepciji: Šta se ovo događa? Kažu: Milena se useljava. Kupila je za svoj i Gagin apartman zavese, luster, lampe, dušeke, posteljinu, jastuke, tepih. Posle nekog vremena istrčava Milena, kaže: Sačekaj, vraćam se za pola sata, zaboravila sam Draganu da ponesem donji veš. Čekam. Vraća se ona, temperatura na istom podeoku. Da sednemo, kaže. Milena, moram da te pitam zašto kupuješ sve one stvari? Zato, Vojine, što je to sad moj dom. Zato što ću u njemu da provedem mesec dana svog života. Zato što hoću da spavam na svom dušeku, na svom jastuku. Provela sam veći deo svog života na snimanjima i po hotelima i bilo bi neodgovorno prema tom vremenu, prema filmu, prema mom životu da se nisam dobro osećala. A sad ćemo o ovom filmu i o tvojoj ulozi. Milena se useljava. Milena se zauvek uselila u naše živote. Donela je svoje zavese, lustere, filmove, marame, svoju dobrotu, svoje plave oči... I sve nam je ostavila – rekao je Vojin.
Seka Sablić je pomenula da je Milenu publika obožavala od prvog dana pa sledećih 50 i više godina.
- Bila je neodoljiva u komediji, moćna u drami, prešla je granicu, a nije otišla. Bila je dobra, iskrena, draga, dobar prijatelj, lepa. Do zadnjeg dana lepa. I hrabra. Veoma hrabra jer se godinama borila sa strašnim danima. Prvo boreći se za Draganov život a onda i za svoj. Obe bitke je izgubila. Meni je stalno pred očima scena iz filma “Jutro” kada ona odlazi u neku metafiziku života i smrti i ja sam sigurna da njena duša sada ide prema nekom svitanju. Sa puno poštovanja i sa mnogo, mnogo, mnogo ljubavi ja samo mogu da kažem: Zbogom, za sada – rekla je Seka Sablić.
Jagoš Marković poručio je da se Mileninim odlaskom završava jedna epoha u kojoj su velikani bili veliki ljudi i gospoda. Ona ide kod Mire Stupice, Olivere Marković, Žanke Stokić, Ljubinke Bobić i “kod njenog Dragana”.
- Iako znam da nema smrti nego seoba, teško mi je da zamislim ovaj svet bez Milene Dravić. On neće biti isti. Biće mnogo manje lep, čestit, uzvišen, radostan, biće manje živ. Bila je i ostala velika, prepuna lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet. Bila je plemenitost, duh i šarm. Bila je Beograd i Jugoslavija. Bila je i ostala svet. Velika u svim medijima, u svim žanrovima, u svakom trenutku života i rada. Zaista je bila svetlost. Zaista je bila i ostala zvezda. Ne znam kako, ali znam da je ta svetlost neugasiva. Živote nam je obogatila i ulepšala. Sa njom smo bili velika porodica, sa njom kao protivtežom gospodstvo je nekako živelo i opstajalo među nama. Sobom je branila i profesiju i ceo esnaf, i estetski i etički, a pre i posle svega branila je i dokazivala čovečnost. Nije lako bilo biti Milena i Gaga. Tolika slava i popularnost a sami svoji na Balkanu, u malom Beogradu, na Čuburi. Biti i komšija i umetnik i čovek, bez bodigardova i agenta, bez menadžera i interesnih grupa, sami i svoji, časni i daroviti, vredni i plemeniti, skromni i harizmatični, čovečni iznad svega, i odvojeno i kao par. Sve je to podvig: i život i ljubav i umetnost, dovedeni na nivo čistote savršene poezije. To je zaista redak podvig u vremenu većem od ovog našeg koje živimo i onog koje pamtimo – izgovorio je Jagoš Marković.
Komemoraciji su, između ostalih, prisustvovali Radmila Živković, Dragan Bjelogrlić, Gordan Kičić, Dragan Petrović, Radoš Bajić, Milan Vlajčić, Zdravko Šotra, Uliks Fehmiu, Snežana Bogdanović, Mima Karadžić, Nebojša Ilić, Den Tana, Milan Karadžić...