Tukli ga drvenim motkama po glavi dok nije umro!
U Mišljenovcu kod Kučeva ovog petka je sahranjen Saša Stokić (49). Pokopan je nedelju dana nakon što je ubijen u zločinu kakav meštani tog malog sela ne pamte.
Da su ga zatukli kocem, osumnjičeni su rođaci Danijel Stanojević (33) i Dejan Stanojević (47), a sa njima je pritvoren i Dejan Stojićević (21) kao neko ko im je pomogao, osvetljavajući mobilnim telefonom prostoriju u kojoj nije bilo struje.
Od jezivog načina na koji je stradao Saša još je užasnija činjenica da je četiri ili pet dana ležao mrtav dok ga nisu pronašli. Imao je kuću i u nedalekom Makcu, sam je živeo i nadničio kao zidar, tako da u prvi mah nikom nije bilo čudno da ga nema. Ali...
- Kada ga nije bilo nekoliko dana, nije se ni javljao, pošao sam do njegove kuće. To što sam video… Ogromna lokva krvi, smrad, on već počeo da se raspada. Odmah sam zvao njegove i policiju – priča uznemireno Sašin rođak Dragan.
U prvi mah mrtvozornik je konstatovao da je u pitanju prirodna smrt, da je u tom stepenu raspadanja najverovatnije zbog protoka vremena od srčanog ili moždanog udara.
- Kakvo srce! Čovek je imao rupu na glavi! Toliko krvi! - još uvek uzbuđeno govori Dragan.
Mesto zločina zaista odaje užasnu scenu koja je morala da prethodi Sašinoj smrti: na uzglavlju kreveta, dvoseda, u zgrušanoj krvi mnogo kose, maltene čitav skalp!
Da sve ne ostane na prvobitnoj proceni policajaca, najviše je učinio Sašin sin Aleksandar.
- Nisam mogao da verujem šta su rekli! Zvao sam Smederevo, Veliko Gradište, Požarevac… Pogledajte sami, da li ovo vama liči na mesto na kome je neko
Sin ubijenog čoveka pozvao policiju i rekao da sumnja da mu je otac ubijen i da se ne radi o prirodnoj smrti, kako se mislilo
umro prirodnom smrću? - pokazuje Aleksandar užasan prizor u pomoćnoj prostoriji u kojoj je nađeno telo nesrećnog Saše.
Svemu je, po priči u selu, prethodilo to što je Saša, i sam jak i izgleda prek kada popije, pre mesec i nešto tukao jednog od Stanojevića. Oni kakvi su, kako kažu meštani, samo su čekali priliku da mu se osvete, ali
niko nije očekivao da će to biti na ovako jeziv i surov način.
- Nije ni Saša bio cvećka, ali je bio dobar čovek. Ko god je od njega dobio batine, taj je zaslužio – kaže jedna od žitelja sela.
Da „nije bio cvećka“, svedoči i činjenica da je i sam Saša bio u zatvoru zbog tuča i nasilja, da je izašao pre otprilike godinu dana i
od tada živeo sam u kući iz koje su njegovi otišli, prehranjujući se nadničenjem u tom selu i u susednim selima.
- Može sad da priča ko šta hoće, ali ovo je bila osveta, najkrvaviji zločin. I za to treba da odgovaraju i tako da im se presudi. Nisu ga oni tukli, oni su ga zverski ubili - rezigniran je Sašin sin.