SLAVSKA TRPEZA ove godine posna

Bliži se period krsnih slava, kada se polako kreće i sa pripremama. Domaćice već uveliko pripremaju menije jer i ove godine gotovo sve čeka posna trpeza.

Kalendar je ove godine podesio da se datumi slava padaju ili u sredu ili u petak, te će domaćice biti fokusirane na posnu trpezu. Mnogi će čak pripremati i dva menija, mrsni za prvi dan slave, a već za drugi, pa i treći ako se slavlje nastavi, biće mrsna trpeza.

Ipak, duhovnici apeluju da sve to može voditi u grešku. Obeležavanje krsne slave je pre svega porodični događaj. Moderno doba donelo je nove modele ponašanja, pa nije retkost da se pojedini domaćini odlučuju čak za slavlje u kafani, a razlozi su uglavnom praktične prirode, kako bi pozvali što više gostiju.

Smisao slave je nešto drugo, to je porodični skup, i označava trenutak kada su naši preci primili hrišćanstvo, taj dan je namenjen njima, zato ih se valja setiti u porodičnoj atmosferi.

Domaćice često kažu kako je slava skupa, što nije tačno. U pitanju je ručak, porodični ručak, bilo da je mrsni ili posni, za slavlje je potrebno samo ono osnovno, tako da o skupoći ne bi trebalo polemisati, jer svaka porodica sama diktira u skladu sa svojim mogućnostima kakvu trpezu će spremiti i koliko gostiju će pozvati.

Ipak, kako Srbi vole da budu dobri domaćini, obavezno se osim najužih članova porodice zovu i gosti, za koje se uvek, bez obzira na debljinu novčanika, priprema najbolja gozba. Naravno, nema u tome ničeg lošeg, sve dok se ne prelazi granica koja deli vernika od onoga ko bi želeo da izvede performans sa velikim brojem gostiju, muzikom i prejedanjem.

Protojerej Sabornog Hrama u Nišu Milodrag Pavlović objašnjava za “Blic” koji je smisao obeležavanja slave i kako valja proslaviti važan prodični datum.

- Pre datuma krsne slave potrebno je pozvati sveštenika da osvešta vodu, dan pre slave treba se setiti svojih predaka i pokojnika, zapaliti im sveće i pomoliti se. Zatim se umesi slavski kolač, koji se na dan slave nosi u crkvu, i toga dana valja doći izjutra na službu, nakon čega sa svojim sveštenikom vernik seče kolač. Uz kolač se donosi i kuvano žito, sveća i vino. Nakon što se u crkvi preseče kolač, domaćin odlazi i toga dana boravi kod kuće. To je dan kada čovek treba da razmisli o sebi i svom životu, da li greši negde, kuda ide, da se pokaje ukoliko je negde pogrešio - objašnjava protojerej Pavlović.

Kada je reč o žitu, ono spremamo za spomen srodnika koji su slavili i koji su nam preneli slavu, kolač prinosimo za zdravlje naših ukućana, a vino je simbolika tela i krvi Hristove.

Kada je slavlje u kafani u pitanju, pravila nikako ne odobravaju slavlje van doma. Bez obzira na mali prostor u kome živite, duhovnici savetuju da se odlazak u kafanu odloži za neki drugi dan, a na dan slave da se verinci pomole svom svecu zaštitniku i ispoštuju protokol toga dana.

Pojedini domaćini čak pozivaju sveštenika u svoj dom, što opet nije po protokolu, ali takva praksa datira iz doba

kada je mali broj ljudi slavio slavu, pa kako iz straha nisu odlazili u crkvu, sveštenici su obilazili kuće. Danas ima sveštenika koji po pozivu odlaze kod domaćina, ali je praktičnije, a i pravilno je, da taj dan oni koji slave obavezno posete crkvu.

- Moja preporuka je svakako da domaćin dođe u crkvu izjutra, da prisustvuje službi, da posle preseče kolač. Ukoliko se pada sreda ili petak, kao što je slučaj ove godine, priprema se posna trpeza. Ono što treba naglasiti, važno je okupiti porodicu, sve ostalo je po želji. Toga dana vrata kuće otvorena su za sve, i za zvane i za nezvane goste, ali ono najvažnije je da porodica bude na okupu - objašnjava protojerej Pavlović.

Glavni smisao slave je porodica, ističe protojerej Miodrag Pavlović