„Zlato je naše, puno vas volim“
„Kad nam je to rekla, svi smo se rasplakali od sreće. Jedva ćekamo da je vidimo, da dodirnemo medalju, da je zagrlimo“, kaže Petra, sestra srpske reprezentativke.
U porodici Brankice Mihajlović u Brčkom je veselo, kao i posle svakog velikog takmičenja, jer je srpska heroina još jednom blistala i uradila ono što je obećala pred odlazak u Japan - osvojila je medalju.
Iako nije obećala zlato, najsjajnije odličje zasijalo je na njenim grudima, a u ovaj uspeh ni u jednom trenutku nije sumnjala njena sestra Petra.
- Kao i svako bitnu utakmicu, mada je za nas svaka koju Brankica igra i te kako važna, finale smo
Kad mi je teško da gledam, izađem i prošetam se oko kuće jer znam da će Brankica sve sama da reši, kaže otac Milorad Mihajlović.
gledali u porodičnom okruženju. Bilo bi zanimljivo da nas neko vidi u tim trenucima, mislio bi sigurno da smo ludi. Atmosfera je, čini mi se, zategnutija nego na terenu s obzirom na to da se radujemo, tugujemo i proživljavamo svaki poen kao da smo s njima u Japanu. Od samog početka Svetskog prvenstva sam imala osećaj da će Brankica kući doneti zlatnu medalju, svima sam to govorila. Ovo je bilo prvi put da sam sto odsto bila uverena u to, ne znam zašto, ali imala sam taj osećaj i srećna sam što me nije prevario. Sa Brankicom smo se čuli čim se meč završio, bila je presrećna jer joj se ostvario veliki san. Ne mogu vam rečima dočarati koliko smo svi ponosni, jedva čekamo da je vidimo, zagrlimo, da dodirnemo medalju - kaže Petra Mihajlović.
Otkrila nam je i da je cela porodica Mihajlović zajedno sa odbojkašicama u svlačionici slavila osvojeno zlato.
- Putem video-poziva zavirili smo u svlačionicu i na taj način prisustvivali slavlju Brankice i njenih saigračica. Sve su redom pevale i radovale se zasluženom zlatu. Pozdravili smo par igračica i od srca im čestitali. Brankica je rekla: “Zlato je naše, volim vas puno, vidimo se” i otišle su da slave. Kod nas je bilo suza radosnica, ali neću vam otkriti ko je plakao. Još jednom kažem, ponosni smo, a nadamo se da će biti još trofeja - dodala je Petra.
Otac Milorad i majka Mara ne propuštaju nijedan meč. Kažu da im nikada nije lako da gledaju utakmice selekcije Srbije, tvrde da je teško biti ispred malog ekrana, ali je sve ipak na timu koji je na terenu.
- Ma nije nam lako, znamo koliko je Brankica truda i odricanja uložila u svoju karijeru da bi došla ovde gde je sada i baš zato s njom i celom ekipom proživljavamo svaki poen. Teško nam je jer nemamo uticaja, a voleli bismo da bilo kako pomognemo. Polufinale protiv Holandije nisam mogao ni da gledam, hodao sam oko kuće, međutim u finalu sam izdržao. Ipak, tu je razlika, kada nam je teško, izađemo van, napravimo pauzu, a Brankica sve rešava na terenu i zato je ona tu gde jeste. Ponosni smo, našoj sreći nema kraja - rekao je otac Milorad.